Kako roditelj može da pomogne oko maturskog rada

Najkorisnija pomoć oko maturskog rada nije pisanje. Svodi se na tri stvari: da dete ima vreme i miran sto, da ga neko pita kako ide dok još ima vremena da se nešto promeni, i da mu se posao ne preuzme iz ruku.

To zvuči kao malo, ali je u praksi upravo ono što najčešće nedostaje. Maturski rad se retko sruši zato što đak ne ume da piše. Sruši se zato što je stalno odlagan, zato što niko nije primetio da se ne pomera, ili zato što je odrasla osoba u nekom trenutku rekla „daj meni” — pa je rad postao tuđi, a odbrana ostala detetova.

Ovaj tekst je pisan vama, roditelju. Podeljen je na ono što pomaže uvek, ono što pomaže ponekad i ono što odmaže skoro uvek — i na nekoliko rečenica koje možete izgovoriti umesto onih koje se same nameću.

Šta se od deteta zapravo traži

Pre nego što se uključite, vredi znati kako posao izgleda. Maturski rad je pisani rad od nekoliko desetina strana koji đak radi uz profesora mentora, predaje ga do roka koji propisuje škola i najčešće ga brani pred komisijom — izlaganjem od desetak minuta i odgovorima na pitanja.

Dve posledice toga su važne za vas:

1. Rad se brani usmeno. Sve što dete nije samo napisalo ili bar razumelo, na odbrani se vidi za dva pitanja. To je najjači praktični razlog da se ne piše umesto njega.
2. Pravila su školska, ne opšta. Broj strana, rokovi, oblik predaje i način ocenjivanja propisuje pravilnik škole. Ako nešto ne znate, tačan odgovor ima mentor, a ne internet i ne rođak koji je maturirao pre dvadeset godina.

Tri stvari koje pomažu uvek

Vreme i prostor. Dva sata bez prekidanja vrede više od celog vikenda uz stalno „samo da te pitam”. Ako je moguće, dogovorite kad je taj deo dana i tada ne tražite ništa drugo.

Rok koji neko drži u glavi. Većina đaka nema problem sa pisanjem nego sa odlaganjem. Pomaže kad postoji kalendar na vidnom mestu sa tri datuma: prijava teme, predaja rada, odbrana. Sve ostalo je između njih.

Tehnika. Računar koji radi, dovoljno mesta na disku, štampanje, povez, pristup biblioteci, prevoz do nje. To su stvari koje odrasla osoba reši za pola sata, a đaku oduzmu ceo dan ili postanu izgovor.

Kako se pita, a da ne bude pritisak

Razlika je u tome da li pitanje traži izveštaj ili traži konkretan podatak.

Prva kolona traži odbranu i dobija „dobro je” ili „radim”. Druga traži jednu informaciju i obično je dobije — a iz odgovora se vidi da li se rad pomera.

Jednom nedeljno je dovoljno. Svakodnevno pitanje o istoj stvari prestaje da bude interesovanje i postaje pozadinski šum.

Gde je granica

Postoji jednostavan test: pomoć je sve ono što dete posle ume da objasni. Ista granica postoji i na strani profesora mentora, samo se drugačije postavlja: šta radi mentor, a šta ti.

Sa te strane granice:

• da ga odvezete u biblioteku ili pomognete da nađe knjigu,
• da pročitate gotov tekst i kažete gde vam nije bilo jasno,
• da uhvatite kucane greške i mesta gde rečenica ne ide do kraja,
• da mu budete publika dok vežba izlaganje,
• da mu pomognete da napravi raspored posla,
• da platite štampu i povez.

Sa druge strane granice:

• da napišete poglavlje, uvod ili zaključak,
• da prepravljate rečenice tako da rad zvuči kao da ga je pisao odrastao čovek,
• da vi birate temu,
• da pišete mentoru umesto njega,
• da sami pravite prezentaciju.

Poslednje tri se rade iz najbolje namere i najčešće se obiju o glavu. Rad koji ne zvuči kao đak u razredu je prvo što iskusan profesor primeti, a onda se pitanja na odbrani postavljaju baš tim delovima.

Lektura je izuzetak vredan pomena

Čitanje gotovog teksta nije preuzimanje posla, pod jednim uslovom: vi označavate, dete ispravlja.

To u praksi izgleda ovako — pročitate poglavlje sa olovkom i stavite znak pored svake rečenice koju ste morali da pročitate dvaput. Ne pišete kako bi trebalo da glasi. Dete zatim samo odlučuje šta će sa tim rečenicama. Naučiće više iz deset sopstvenih ispravki nego iz trideset vaših.

Šta se u tekstu najčešće ispravlja i po kom redosledu, stoji u tekstu jezik i pravopis u maturskom radu.

Kad dete kaže da mu se tema ne dopada

Ovo se čuje često i retko znači ono što zvuči. U većini slučajeva nije problem tema nego to što dete ne vidi odakle da počne.

Najbolji odgovor nije „pa promeni je” — promena teme kasno u godini je nov posao od nule, a rok ostaje isti. Bolje pitanje je: „Šta bi ti u toj temi bilo zanimljivo da si morao da biraš?” Skoro svaka tema ima ugao koji je detetu bliži od onog koji je prvi pao na pamet. O tome kako se taj ugao traži piše u tekstu šta raditi kada ti se tema ne dopada.

Kad se rad ne pomera nedeljama

Ako je prošlo tri nedelje i nema nijedne napisane strane, problem nije lenjost nego veličina zadatka. „Napiši poglavlje” je zadatak koji mozak ne ume da započne.

Ono što pomaže jeste razlaganje na delove koji se završavaju u jednom sedenju: pronaći tri izvora, napisati jedan pasus, prekucati beleške. Kako se to radi, korak po korak, opisano je u tekstu kako se veliki maturski rad deli na delove.

Ako je rok blizu, a rad nije počet, situacija ima svoj redosled poteza i on je opisan u tekstu kasnim sa maturskim radom. Tu je najvažnije jedno: mentor se obaveštava odmah, a ne posle roka.

Dan pred odbranu

Tog dana vaša uloga se menja. Rad je gotov i više se ništa ne popravlja — ostaje samo da dete bude odmorno i da mu ništa ne fali.

Tri korisne stvari:

1. Budite publika jednom. Neka izgovori izlaganje u celini, bez prekidanja. Posle kažite šta ste razumeli, ne šta biste dodali.
2. Proverite torbu uveče, ne ujutru: odštampan rad, USB, punjač, sat.
3. Ne pričajte o ocenama. Nervoza pred odbranu je normalna i prolazi u prvih trideset sekundi izlaganja.

Ako je trema jaka i ne prolazi, konkretne stvari koje pomažu stoje u tekstu trema pred odbranu maturskog rada.

Rečenice koje pomažu

• „Šta ti je sledeći korak?”
• „Hoćeš da ti budem publika?”
• „Šta te koči?”
• „Pitaj mentora, to je njegov posao.”
• „Nije ti ovo najvažnija stvar u životu, ali hajde da je završimo.”

Rečenice koje ne pomažu

• „Ja bih to davno završio.”
• „Daj meni, ja ću brže.”
• „Kod tvog brata je to išlo lakše.”
• „Šta će profesor da pomisli o nama.”
• „Ako ne dobiješ peticu, nema izlaska.”

Poslednja je najskuplja. Rad koji se piše da bi se izbegla kazna piše se najkraćim mogućim putem, a taj put obično vodi u prepisan tekst koji na odbrani ne može da se objasni.

Jedna stvar koju vredi zapamtiti

Maturski rad je poslednji školski zadatak pre nego što dete krene da radi stvari koje niko neće proveravati umesto njega. Ako iz njega izađe sa navikom da veliki posao razloži na dane i da na vreme pita kad ne zna — to vredi više od ocene koja se na kraju upiše.