Šta raditi kada ti se tema ne dopada
Kako se u dodeljenoj temi maturskog rada nađe ugao koji te zanima, kada je promena teme opravdana i kako se rad završi i kad tema ostane tuđa.
Skoro uvek se rešava uglom, a ne promenom teme. Naslov ostaje isti, a ti biraš pitanje unutar njega koje tebe zanima — konkretan slučaj, poređenje, primer iz tvog grada, primenu koju si negde video.
Razlog zašto je to bolji potez od zamene teme je prost: promena kasno u godini znači nov posao od nule, uz isti rok, i novi razgovor sa mentorom koji je već potpisao ono što imaš. Ugao košta jedno popodne razmišljanja, a menja ceo osećaj prema radu.
Postoji i druga stvar koju vredi znati pre nego što išta preduzmeš: „ne dopada mi se tema” često ne znači to. U većini slučajeva znači „ne znam odakle da počnem” ili „ne vidim šta bih tu napisao na trideset strana”. To su različiti problemi i imaju različita rešenja — a nijedno od njih nije menjanje teme.
Prvo proveri o čemu se zapravo radi
Postavi sebi tri pitanja, iskreno:
- Da li znam šta rad treba da pokaže? Ako ne — problem je nejasan cilj, ne tema.
- Da li sam našao ijedan izvor koji sam pročitao do kraja? Ako ne — problem je što nisi ušao u temu, a ne što je loša.
- Da li mi je odbojna tema ili obim posla? Ako se isti otpor javlja i prema drugim zadacima u tom periodu, tema nije kriva.
Tek ako na svo troje odgovoriš tako da tema stvarno ostaje problem, ima smisla čitati dalje o uglu. U ostalim slučajevima pomaže plan — kako se rad razlaže na dane opisano je u tekstu plan pisanja maturskog rada po nedeljama.
Šta je ugao
Tema je ono što stoji u naslovu. Ugao je pitanje koje ti unutar te teme postavljaš.
Ista tema, tri različita ugla:
| Tema | Ugao |
|---|---|
| Zagađenje vazduha u gradovima | Šta je konkretno u mom gradu izvor zagađenja i šta je grad preduzeo |
| Marketing na društvenim mrežama | Kako jedan mali lokalni brend prodaje bez budžeta za reklame |
| Drugi svetski rat na Balkanu | Kako je rat izgledao u jednom mestu, kroz svedočenja i lokalne izvore |
| Zdrava ishrana | Šta zaista jedu srednjoškolci između dva časa i koliko to košta |
Primeti šta se dogodilo: naslov se ne mora menjati ni u jednom od ova četiri slučaja. Menja se ono što u radu tražiš — a time i to koliko ti je dosadno da ga pišeš.
Tri načina da se nađe ugao
Suzi na mesto ili grupu. Opšta tema postaje tvoja čim dobije granicu: tvoj grad, tvoja škola, tvoj smer, ljudi tvojih godina. Podatak koji si sam prikupio ili video vredi više od podatka iz treće knjige po redu. Kako se to radi bez gubljenja teme piše u tekstu kako suziti preširoku temu.
Nađi sukob. Traži mesto gde se dva izvora ne slažu ili gde se ono što piše u knjizi razlikuje od onoga što vidiš oko sebe. Rad koji poredi dve tvrdnje uvek je zanimljiviji za pisanje od rada koji jednu prepričava.
Poveži sa onim što već radiš. Ako te zanima sport, muzika, igrice, kola, kuvanje — skoro svaka tema ima tačku u kojoj se sa tim dodiruje. Statistika se može objasniti na sportskim brojevima, ekonomija na ceni ulaznica, hemija na sastavu nečega što svakodnevno koristiš. To nije izvrtanje teme nego izbor primera, a primeri su tvoji.
Kako se ugao predlaže mentoru
Ne ide se rečenicom „ova tema mi je dosadna”. Ide se sa gotovim predlogom, jer mentor tada odlučuje o nečemu konkretnom umesto da traži rešenje umesto tebe.
Obrazac koji radi: „Razmišljao sam da u okviru teme posebno obradim ovo i ovo, jer sam našao te i te izvore. Da li to ulazi u temu kakva je prijavljena?”
Tri stvari koje ta rečenica postiže: pokazuje da si već radio, daje mentoru nešto da odobri ili ispravi, i ne otvara pitanje promene teme. Šire o tome kako se vodi taj razgovor i šta se pita, stoji u tekstu kako razgovarati sa profesorom mentorom o temi.
Ako mentor kaže da ugao izlazi iz teme, pitaj šta unutar teme predlaže. Taj odgovor je često najkorisnija stvar koju ćeš dobiti u celom razgovoru.
Vežba od deset minuta
Ako ti se posle svega još uvek ne piše, uradi ovo pre nego što doneseš bilo kakvu odluku.
Uzmi papir i napiši naslov teme na vrh. Ispod njega napiši deset pitanja koja se u okviru te teme mogu postaviti. Ne biraj, ne procenjuj da li su dobra, ne gledaj da li o njima ima literature — samo ih nabroj. Loša pitanja se broje kao i dobra.
Kad ih ima deset, precrtaj sedam koja te najmanje zanimaju. Od preostala tri, jedno će skoro sigurno biti nešto što bi ti bilo podnošljivo da istražiš. To je tvoj ugao, i sada imaš šta da odneseš mentoru.
Vežba retko traje duže od deset minuta i ima jednu skrivenu korist: kad vidiš deset pitanja na papiru, tema prestaje da izgleda kao zid i postane spisak. A spisak se radi.
Kada promena teme ipak ima smisla
Postoje situacije u kojima ugao ne rešava ništa:
- Nema literature. Ako o temi na jeziku koji čitaš ne postoji dovoljno izvora, to nije stvar volje. Šta se radi u tom slučaju stoji u tekstu nemam dovoljno literature za temu.
- Tema traži opremu ili podatke do kojih ne možeš da dođeš. Merenje koje zahteva laboratoriju koju škola nema nije tvoja greška, ali jeste zid.
- Tema je prijavljena greškom — recimo iz predmeta koji ne želiš da ti stoji uz maturski rad.
- Prošlo je malo vremena. Ako je od prijave prošlo nedelju dana, promena je jeftina. Ako su prošla dva meseca, skoro nikad se ne isplati.
Postupak i rokovi za promenu zavise od škole; kako se to traži i šta se gubi, stoji u tekstu šta ako želiš da promeniš temu.
Ako ugao ne postoji, a rad mora da se napiše
Dešava se i to. Tema ti je dodeljena, ništa u njoj te ne dodiruje, rok je blizu i promena ne dolazi u obzir.
Tada se menja cilj: ne pokušavaš da ti se tema dopadne, nego da posao bude kratak i uredan. Praktično:
- Napravi strukturu pre pisanja — poglavlja i podnaslovi, sve odjednom. Rad sa gotovim kosturom piše se dvostruko brže.
- Skupi izvore u jednom sedenju, pa ih ne diraj više.
- Piši u delovima od četrdeset minuta, redom, bez vraćanja na već napisano. Kako se to razlaže, opisano je u tekstu kako se veliki maturski rad deli na delove.
- Poslednji dan ostavi za doslednost, pravopis i format.
Rad koji nije tvoja strast, a jeste uredan, dobro prolazi. Komisija ne ocenjuje koliko te tema oduševljava nego da li se vidi da si je razumeo.
Jedna korist od teme koja ti nije bliska
Tema koju ne bi sam izabrao ima jednu prednost o kojoj se retko govori: nemaš unapred gotovo mišljenje.
Kad pišeš o nečemu što voliš, lako se desi da rad postane niz tvrdnji koje si već verovao, a izvori se biraju da ih potvrde. Kod tuđe teme moraš da kreneš od čitanja, pa se i zaključak gradi iz onoga što si pročitao. To je tačno ono što se na odbrani ceni — i razlog zašto radovi iz „dosadnih” tema ponekad prođu bolje od onih iz omiljenih.
I poslednje: maturski rad je jedan zadatak sa rokom, a ne izbor životnog poziva. Tema koja ti danas ne znači ništa neće ti ništa oduzeti kad se preda.