Kako se veliki maturski rad deli na delove koji se mogu završiti

Razlog zbog kog maturski rad stoji nedeljama nije lenjost nego veličina zadatka. „Napisati drugo poglavlje” nije zadatak — to je opis posla koji traje nekoliko dana i koji nema jasan početak. Mozak ne ume da započne nešto što nema prvi korak, pa se posao odlaže dok rok ne pritisne.

Rešenje je da se rad razloži na zadatke koji imaju jednu radnju i staju u četrdeset minuta. Primer razlike:

Razlika je u tome što za zadatke iz desne kolone znaš kada su gotovi. To je cela ideja: zadatak mora imati kraj koji se vidi. Onda se dan ne završava sa „radio sam nešto na maturskom” nego sa dve stvari koje su precrtane.

Ovaj tekst objašnjava kako se takva lista pravi, kojim se redosledom zadaci rade i šta se radi kad se raspored pokvari.

Kako izgleda zadatak od četrdeset minuta

Dobar zadatak zadovoljava tri uslova:

1. Jedna radnja — čitati, pisati, kucati, ispravljati. Ne dve odjednom.
2. Vidljiv kraj — znaš tačno šta postoji kad završiš.
3. Staje u jedno sedenje — bez pauze, bez traženja materijala u međuvremenu.

Zašto baš četrdeset minuta: to je otprilike dužina jednog školskog časa i otprilike koliko koncentracija traje pre nego što počne da pada. Ako ti bolje leži trideset ili pedeset, uzmi to — važno je da je uvek isto, jer onda umeš da proceniš koliko zadataka ti je ostalo.

Treći uslov je najvažniji. Zadatak „napisati uvod” pada na njemu, jer uvod se ne piše dok ne znaš šta je u radu. Zadatak „napisati prvu verziju uvoda u pet rečenica” prolazi.

Primer: jedno poglavlje razloženo

Recimo da poglavlje 2.1 treba da objasni uzroke pojave koju obrađuješ. To je jedan zadatak koji stoji nedeljama, ili šest zadataka koji se završe za tri dana:

1. Naći tri izvora koja se bave uzrocima i zapisati njihove podatke. (40 min)
2. Pročitati prvi izvor i napisati beleške. (40 min)
3. Pročitati druga dva i napisati beleške. (2 × 40 min)
4. Napisati kostur poglavlja — četiri podnaslova, po jednom rečenicom šta ide u svaki. (40 min)
5. Napisati prva dva dela po kosturu. (40 min)
6. Napisati preostala dva dela. (40 min)

Sedam sedenja. Ako ih rasporediš po dva dnevno, poglavlje je gotovo za četiri dana — a nijedan pojedinačan dan nije tražio ništa teško.

Kako izgledaju beleške iz koraka 2 i 3, tako da se u koraku 5 ne mora ponovo čitati, opisano je u tekstu kako se vodi beleška o izvoru.

Redosled: šta se radi prvo

Zadaci se ne rade redom kojim stoje u radu. Rade se ovim redom:

Prvo struktura. Poglavlja i podnaslovi celog rada, u jednom sedenju, pre nego što se napiše ijedna strana. Kostur od dvadeset redova je jedini zadatak koji menja sve ostale — dok ga nema, ne znaš koliko zadataka uopšte imaš. Kako se struktura postavlja, stoji u tekstu struktura maturskog rada.

Zatim literatura. Svi izvori se traže u jednom bloku, ne po poglavlju. Traženje izvora je drugačija vrsta posla od pisanja i loše se meša sa njim — ako ih tražiš usput, svaki put prekineš pisanje na pola sata.

Zatim srednja poglavlja. Razrada se piše pre uvoda i zaključka. Uvod koji se piše prvi uvek se prepravlja, pa se piše dvaput.

Na kraju uvod, zaključak i format. Kad znaš šta u radu piše, uvod je posao od dvadeset minuta umesto od dva dana.

Kako se zadaci raspoređuju po danima

Uzmi kalendar, nađi datum predaje i vrati se unazad. Ostavi poslednju nedelju za format, štampu i predaju — ne za pisanje.

Ono što ostane podeli tako da imaš dva zadatka radnim danom i četiri vikendom. To je oko šesnaest zadataka nedeljno, odnosno oko deset sati posla. Većina maturskih radova staje u trideset do četrdeset takvih zadataka.

Ako ti brojevi ne izlaze, saznao si nešto korisno na vreme: ili moraš da počneš ranije, ili da suziš temu. Jedno od to dvoje, ali sada, a ne tri dana pred rok. Šire o rasporedu po nedeljama piše u tekstu plan pisanja maturskog rada.

Gde se lista drži

Bilo gde gde je vidiš svakog dana, a ne u glavi.

Najjednostavnije radi papir na zidu ili poslednja strana sveske: svi zadaci ispisani odozgo nadole, pa se precrtavaju. Precrtavanje zvuči detinjasto i radi bolje od bilo koje aplikacije, jer se vidi koliko je iza tebe kad ti se čini da ništa nisi uradio.

Ako voliš telefon, dobra je bilo koja lista zadataka. Jedno pravilo važi svuda: lista postoji samo na jednom mestu. Dve liste su nula listi.

Zadaci za dane kad ne ide

Neće svaki dan biti dan za pisanje. Zato na listi uvek drži nekoliko zadataka koji ne traže koncentraciju, pa da i takav dan nešto pomeri:

• prekucati beleške sa papira u dokument,
• proveriti da li svaki izvor u tekstu ima unos u literaturi,
• sortirati spisak literature po abecedi,
• podesiti font, prored i margine kroz ceo rad,
• napraviti naslovnu stranu,
• numerisati strane i osvežiti sadržaj,
• proveriti da li svaka slika ima potpis i broj.

Nijedan od njih ne zahteva da ti se piše. Svi moraju da se urade pre predaje i svi se obično guraju u poslednju noć, kad su najskuplji. Odrađeni usput, u lošem danu, oslobađaju poslednju nedelju za ono što stvarno mora da ostane za kraj.

Ono što se ne radi u lošem danu jeste čitanje već napisanih poglavlja „da vidim kako je ispalo”. To se uvek završi prepravljanjem rečenica koje su bile u redu.

Kad zadatak ne stane u četrdeset minuta

To se dešava i znači jedno od dvoje.

Zadatak je bio prevelik. Onda se deli na dva i to je sve. „Napisati poglavlje 2.3” postaje „napisati prvu polovinu” i „napisati drugu polovinu”.

Nedostaje ti nešto pre njega. Najčešće izvor, podatak ili odluka. Onda zadatak nije bio pogrešne veličine nego pogrešnog redosleda — ubaci ispred njega zadatak koji nabavlja ono što fali.

U oba slučaja nemoj da produžavaš sedenje. Posle sat i po rad postaje sporiji nego ujutru, a napisan tekst se sutra ionako prepravlja.

Šta kad preskočiš dan

Preskočiće se. To je normalno i ne ruši plan — ruši ga pokušaj da se nadoknadi sve odjednom.

Pravilo koje radi: preskočen dan se ne nadoknađuje, nego se lista pomera. Ako si u ponedeljak uradio nula zadataka, u utorak radiš svoja dva, a ne četiri. Četiri zadatka u jednom danu obično znače dva urađena i dva odrađena traljavo.

Ako se preskoči cela nedelja, tada se plan ponovo računa od kraja, sa novim brojem dana. Ako iz tog računa izađe da ne stižeš, mentor se obaveštava odmah — šta se tada radi, stoji u tekstu kasnim sa maturskim radom.

Zašto ovo uopšte radi

Zato što se odlaganje ne javlja prema poslu, nego prema neizvesnosti. Zadatak čiji kraj ne vidiš deluje beskonačno, pa se odlaže; zadatak koji traje četrdeset minuta se započne, jer znaš da će se završiti.

Sporedna korist je što posle prvog precrtanog zadatka rad prestaje da bude teret koji visi nad celom godinom i postaje spisak koji se smanjuje. A spisak koji se smanjuje je jedina stvar koja u martu i aprilu drži tempo. Ako ti je problem baš početak i prvi zadatak na listi, o tome piše tekst ne znam kako da počnem maturski rad.