Koliko poglavlja treba maturski rad

Tri do pet poglavlja. To je podela koja odgovara maturskom radu uobičajenog obima, uz uvod i zaključak koji se ne broje kao poglavlja jer imaju svoj posao.

Računica iza tog broja je jednostavna. Razrada maturskog rada nosi otprilike deset do osamnaest strana, a poglavlje ispod tri strane je zapravo podnaslov. Podeli deset do osamnaest sa tri do pet i dobiješ isti raspon.

Koliko se strana uopšte traži, razloženo je u koliko strana ima maturski rad. Ako tvoja škola ima uputstvo koje propisuje broj delova, ono ima prednost nad ovom računicom.

Zašto ne dva i zašto ne osam

Dva poglavlja znače da tema nije podeljena nego prepolovljena. Rad sa poglavljima „Teorijski deo” i „Praktični deo” izgleda kao da je struktura preskočena — a komisiji je iz sadržaja teško da vidi šta si zapravo obradio.

Osam poglavlja na dvadeset strana daje po dve strane na poglavlje. Tada svako poglavlje stigne da kaže samo šta je nešto, bez ijedne rečenice o tome kako i zašto. Sadržaj izgleda bogato, rad je plitak.

Ako ti se prirodno nameće osam celina, to najčešće znači da imaš četiri poglavlja od kojih svako ima po dva podnaslova. Podnaslovi su rešenje, ne nova poglavlja.

Šta se broji kao poglavlje

Poglavlje je numerisana celina prvog nivoa — ono što u sadržaju stoji kao 1, 2, 3.

Ne broje se:

• uvod i zaključak (u većini škola se ni ne numerišu),
• podnaslovi unutar poglavlja (1.1, 1.2),
• literatura i prilozi, koji su zasebni delovi rada.

Redosled svih delova, sa onim što u svaki od njih ide, u tekstu je struktura maturskog rada.

Tri načina da se razrada podeli

Podela nije stvar ukusa — bira se onaj princip koji tema sama nudi, i drži se kroz ceo rad. Mešanje principa je razlog zbog kog rad deluje neuredno.

Od opšteg ka konkretnom. Najčešći i najsigurniji. Prvo poglavlje objašnjava pojam i kontekst, drugo ulazi u konkretnu situaciju, treće u tvoj primer, četvrto u posledice.

1. Šta je razdvajanje otpada i zašto se radi
2. Kako je organizovano u Srbiji
3. Kako izgleda u [grad]
4. Šta pokazuje anketa među stanarima

Hronološki. Za istoriju, književnost i sve što se menjalo kroz vreme.

1. Stanje pre [događaj]
2. Tok događaja
3. Posledice
4. Kako se o tome piše danas

Teorija pa praksa. Za stručne predmete i radove sa praktičnim delom.

1. Teorijske osnove
2. Opis uređaja / postupka / sistema
3. Izrada, merenje ili primena
4. Rezultati i njihovo tumačenje

Kako se svaki od ovih kostura razrađuje do podnaslova, piše u glavni deo maturskog rada.

Poglavlje ili podnaslov

Granica između to dvoje zbunjuje više nego sam broj, a pravilo je jednostavno: poglavlje ima svoju temu, podnaslov ima svoj deo iste teme.

Ako dve celine možeš da objasniš jednom zajedničkom rečenicom — „obe govore o tome kako je otpad organizovan u mom gradu” — to su podnaslovi jednog poglavlja. Ako ti za svaku treba zasebna rečenica, to su dva poglavlja.

Uz to idu dva praktična merila. Podnaslov ispod jedne strane najčešće ne treba da postoji — dovoljan je podebljan prvi red pasusa ili ništa. I: ako poglavlje ima podnaslov 1.1, mora da ima i 1.2. Jedan jedini podnaslov u poglavlju znači da si mu dao naslov bez potrebe, i to je sitnica koju mentori redovno vraćaju.

Podnaslovi se ne moraju pojaviti u svakom poglavlju. Sasvim je normalno da prvo poglavlje ide u komadu, a treće, u kom je težište rada, ima tri podnaslova.

Provera da li je podela dobra

Tri testa, traju pet minuta.

Test rečenice. Napiši uz svako poglavlje jednu rečenicu koja kaže šta se u njemu tvrdi. Ako za neko poglavlje ne možeš da smisliš rečenicu, ono nema svoju temu — pripoji ga susednom.

Test obima. Pored svakog poglavlja napiši planirani broj strana. Ako ijedno ima manje od dve strane, nije poglavlje. Ako ijedno ima više od osam, podeli ga.

Test redosleda. Pročitaj samo naslove poglavlja, po redu. Ako se iz njih ne vidi kuda rad ide, redosled nije logičan nego je nastao onako kako si pisao.

Ako sva tri testa prolaze, podelu više ne diraj. Poglavlja se u toku pisanja pomere same od sebe i to je normalno; ono što se ne sme pomerati je princip po kom su podeljena.

Kad jedno poglavlje naraste

Dešava se često: treće poglavlje je ono koje te stvarno zanima, pa naraste na deset strana dok ostala imaju po tri.

Ne skraćuj ga. Podeli ga na dva poglavlja ili mu dodaj podnaslove, pa vidi šta izgleda prirodnije. Ako se deo o postupku i deo o rezultatima razlikuju, to su dva poglavlja. Ako je sve isto, samo dugačko, idu podnaslovi 3.1, 3.2, 3.3.

Neravnomernost sama po sebi nije greška — poglavlje koje nosi težište rada sme da bude duže. Problemi počinju kad jedno poglavlje ima pola rada, a ostala su tu da popune sadržaj.

Kad poglavlje ostane prazno

Suprotan slučaj: planirao si četiri poglavlja, a jedno nikako ne prelazi stranu i po.

Dve opcije. Spoji ga sa susednim kao podnaslov — najčešće je to i bilo. Ili proširi ugao: dodaj poređenje, raniji period ili posledicu, ako to zaista pripada temi. Ono što ne radi je razvlačenje rečenica i prepričavanje već rečenog, jer se u čitanju odmah primeti.

Ako ti se tri od četiri poglavlja opiru, problem verovatno nije u podeli nego u temi — proveri da li je preširoka: kako suziti preširoku temu.

Numeracija i sadržaj

Kad je podela gotova, poglavlja se numerišu decimalno — 1, 1.1, 1.1.1 — i najviše u tri nivoa. Brojeve ne kucaj ručno; Word ih sam vodi, a sadržaj se posle pravi u nekoliko sekundi. Postupak je u tekstu sadržaj maturskog rada.

Dobar znak da je podela uspela: sadržaj se čita kao kratak pregled rada, i onaj ko pročita samo njega zna o čemu je rad i kojim redom ide.

Najčešće greške

• Poglavlja „Teorijski deo” i „Praktični deo” kao jedina podela.
• Poglavlje od jedne strane koje je zapravo podnaslov.
• Poglavlje koje nosi pola rada, dok ostala popunjavaju sadržaj.
• Podela po izvorima, gde svako poglavlje prepričava jednu knjigu.
• Mešanje principa — prva dva poglavlja hronološka, treće tematsko.
• Uvod i zaključak brojani kao poglavlja, pa rad koji ima tri poglavlja deluje kao da ima pet.
• Podela napravljena posle pisanja. Poglavlja se određuju u planu, pre prve rečenice; kako izgleda taj raspored po nedeljama, piše u planu pisanja maturskog rada.