Šta komisija gleda prvo kada otvori rad

Profesor mentor tvoj rad čita ceo. Ostala dva člana komisije ga najčešće otvore kratko, pred samu odbranu, i prvi utisak steknu za manje od dva minuta.

U ta dva minuta niko ne čita razradu. Gleda se pet stvari, uvek istim redom: naslovna strana, sadržaj, uvod, spisak literature i kako strana izgleda kad se prelista. Sve pet su delovi koje možeš da sredi za jedno popodne, i sve pet se popravljaju nezavisno od toga koliko je rad dobar.

To ne znači da je izgled važniji od sadržaja. Znači da izgled odlučuje sa kojim strpljenjem će sadržaj biti pročitan — i odakle će doći prvo pitanje.

1. Naslovna strana

Prvo što se vidi i jedino što svi vide.

Ovde se ne gleda dizajn nego tačnost podataka: pun naziv škole, vrsta rada, predmet, naslov rada, ime đaka i razred, ime i titula profesora mentora, mesto i godina. Najčešće zamerke nisu greške u pisanju nego zamenjena mesta — ime mentora i ime đaka na pogrešnim stranama, ili titula koja nije tačna.

Druga stvar koja se odmah primeti: broj strane na naslovnoj. Naslovna se broji, ali se broj na njoj ne prikazuje. Raspored svih elemenata i podešavanje numeracije: naslovna strana maturskog rada.

2. Sadržaj

Druga strana i prvi pravi test. Iz sadržaja se za petnaest sekundi vidi tri stvari.

Da li je sadržaj automatski ili kucan ručno. Ručno kucan sadržaj se prepozna po tačkicama koje nisu poravnate i po brojevima strana koji se ne slažu sa radom. Neusklađen broj strane je jedna od retkih grešaka koja se primeti odmah i koja ostavlja utisak da rad nije ni proveren.

Da li naslovi poglavlja nešto govore. „Opšti deo”, „Razrada”, „Ostalo” ne kažu ništa. Konkretni naslovi kažu o čemu je rad pre nego što se pročita rečenica.

Da li su poglavlja srazmerna. Poglavlje od osam strana pored poglavlja od jedne skoro uvek znači da u dužem postoji podela koja nije napravljena. To je i najčešće prvo pitanje: „Zašto ste rad podelili baš ovako?”

Kako se pravi automatski sadržaj i koliko je poglavlja uobičajeno: sadržaj maturskog rada.

3. Uvod, i to prvi pasus

Uvod se ne čita ceo. Čita se prvi pasus i traži se rečenica sa ciljem rada.

Ako te rečenice nema, ili ako glasi „cilj rada je da se prouči ova tema”, član komisije zatvara uvod sa zaključkom da rad nema pitanje — i dalje čita tražeći potvrdu toga. Ako rečenica postoji i konkretna je, ostatak rada se čita kao odgovor na nju.

Razlika izgleda ovako:

Slabo: Cilj ovog rada je da se prouči tema obnovljivih izvora energije.

Dobro: Cilj ovog rada je da se prikaže koliko se električne energije u Srbiji dobija iz obnovljivih izvora i koje su prepreke bržem povećanju tog udela.

Druga rečenica ti odmah kaže i šta u radu piše i šta u njemu ne piše. Prva ne kaže ništa. Kako se uvod sastavlja od tri dela: uvod za maturski rad.

4. Spisak literature

Skače se na kraj rada, na jednu stranu, i gleda se troje.

Koliko izvora ima. Ne traži se mnogo — traži se da broj bude razuman za obim rada, i da izvori budu različite vrste, a ne pet sajtova iste vrste.

Kakvi su izvori. Spisak na kom su tri linka sa nasumičnih sajtova i jedna Wikipedia stranica govori isto što i spisak od dve knjige i dva sajta institucije — samo suprotno. Kako se izvor proverava: pouzdani izvori za maturski.

Da li su izvori navedeni i u tekstu. Ovo je provera koja traje deset sekundi: otvori nasumičnu stranu razrade i pogledaj ima li ijedne fusnote ili navoda. Poglavlje bez ijednog izvora je ili tvoje mišljenje — pa to treba da piše — ili preuzet tekst bez oznake.

5. Kako strana izgleda kad se prelista

Poslednji korak je listanje bez čitanja. Iz toga se vidi ono što se rečima teško opisuje, a primećuje se odmah.

Ono što ostavlja loš utisak:

• različit font ili veličina slova između poglavlja, najčešće tamo gde je nešto kopirano sa interneta i nije preformatirano,
• naslovi koji nisu dosledni — jedan podebljan, drugi podvučen, treći veći,
• slike bez broja i naziva, nalepljene u sredinu strane,
• poslednji red poglavlja sam na vrhu nove strane,
• pasusi od cele strane bez ijednog preloma.

Poslednja stavka je zapravo sadržajna, ne tehnička. Pasus od dvadeset redova skoro uvek znači da u njemu ima tri različite misli koje nisu razdvojene: kako se piše pasus.

Sve tehničko se sređuje jednim prolazom kroz dokument, pred samu predaju.

Zašto se gleda baš tih pet

Zato što su to jedini delovi rada koji se mogu proceniti bez čitanja celine. Naslovna pokazuje pažnju, sadržaj pokazuje strukturu, uvod pokazuje da li rad ima pitanje, literatura pokazuje na čemu rad stoji, a izgled strane pokazuje da li je rad prošao kroz jednu proveru pre predaje.

Nijedan od njih ne kaže da li je rad dobar. Svih pet zajedno prilično pouzdano kažu koliko je rada uloženo — i to je procena koju iskusan profesor napravi brzo, a retko pogreši.

Postoji i praktičan razlog: članovi komisije rad najčešće čitaju u danima kad se brani više maturanata zaredom. Vreme po radu je ograničeno, pa se pažnja usmerava na delove iz kojih se najbrže vidi celina.

Provera od deset minuta

Ako ti je ostalo malo vremena pre predaje, ovo je redosled koji donosi najviše po uloženom minutu:

1. Otvori naslovnu i proveri svaki podatak posebno, uključujući titulu mentora i godinu.
2. Osveži sadržaj i uporedi tri nasumična broja strane sa radom.
3. Pročitaj prvi pasus uvoda naglas. Ako u njemu nema rečenice sa ciljem, napiši je.
4. Pogledaj spisak literature i uz svaki izvor sebi reci šta si iz njega uzeo. Ako za neki ne umeš, izbaci ga.
5. Prelistaj rad brzo, bez čitanja, i traži samo mesta gde se font ili razmak menja.

Ovih pet koraka ne menjaju sadržaj rada ni za jednu rečenicu. Menjaju jedino ono što komisija vidi u prva dva minuta — a to je tačno onaj deo utiska koji se kasnije teško popravlja.

Redosled je namerno takav: prvo se proverava ono što se vidi bez čitanja, jer to najbrže popravlja utisak. Sadržajne izmene traže dane, a ovih pet koraka traju koliko i jedan odmor između časova.

Zašto je to uopšte važno

Zato što se prvo pitanje na odbrani skoro uvek postavi iz onoga što je član komisije stigao da pogleda. Ako je to bio zaključak, pitanje dolazi iz zaključka. Ako je to bila tabela bez izvora, pitanje glasi „odakle vam ovaj podatak”.

To znači da delimično sam biraš odakle će doći prvo pitanje. Rad u kom su naslovna, sadržaj, uvod i literatura sređeni usmerava pažnju na sadržaj, a ne na propuste. Koja pitanja odatle najčešće dolaze i kako se na njih odgovara: pitanja komisije na odbrani.