Poglavlje koje nikako ne ide: kako se odblokira

Dva poglavlja su gotova, treće stoji već nedelju dana. Svaki put sedneš, napišeš rečenicu, obrišeš je i ustaneš.

Prvo što treba da znaš: to nije problem sa pisanjem uopšte. Da jeste, stala bi i prva dva. Zaglavljeno poglavlje skoro uvek ima konkretan, tehnički razlog, i on je jedan od ovih pet:

Svaka od njih ima drugačije rešenje, a nijedno nije „sedi i trudi se više”. Zato je prvi korak dijagnoza, i traje pet minuta.

Ako stoji ceo rad, a ne jedno poglavlje, počinje se od drugog mesta: ne znam kako da počnem maturski rad.

Test jedne rečenice

Uzmi papir i dovrši rečenicu:

Ovo poglavlje treba da pokaže da ______.

Ako je ne možeš dovršiti za minut, našao si blokadu — poglavlje nema zadatak. Ne piše se dalje dok ta rečenica ne postoji, jer bi svaki napisani pasus bio nagađanje.

Ako je dovršiš, ali ti ispadne rečenica sa tri „i” — „…da pokaže uzroke i posledice i mere prevencije i primere iz prakse” — poglavlje je preširoko. To su tri poglavlja ili tri podnaslova, a ne jedan tekst.

Rečenicu koju napišeš zalepi na vrh dokumenta. Ona ti je merilo za svaki pasus: ako pasus ne radi na toj rečenici, ne pripada ovde.

Šest poteza koji pokreću tekst

Poređani su po tome koliko brzo daju rezultat. Uzmi prvi koji ti odgovara i uradi ga danas.

1. Počni od sredine. Ne od prvog pasusa. Napiši deo koji najbolje znaš — onaj o kom si već čitao i imaš beleške. Prva rečenica poglavlja se piše poslednja, kao i prva rečenica uvoda.

2. Prepiši beleške, pa ih poveži. Otvori beleške iz izvora i prekopiraj ih u dokument, svaku kao zaseban red. Sad ne pišeš na praznu stranu — imaš petnaest redova koje treba poređati i povezati rečenicama. To je mnogo lakši posao.

3. Napiši listu, pa je razvij. Nabroj u pet tačaka šta poglavlje treba da kaže. Zatim svaku tačku pretvori u pasus od tri rečenice: tvrdnja, objašnjenje, primer ili izvor. Petnaest rečenica je gotovo poglavlje.

4. Objasni to naglas, telefonom. Uključi diktafon na telefonu i ispričaj šta bi u tom poglavlju trebalo da piše, kao da objašnjavaš drugu iz razreda. Zatim preslušaj i prekucaj. Ono što izgovoriš je skoro uvek jasnije od onog što pokušavaš da napišeš, jer ne paziš na ton.

5. Piši ružno, namerno. Dozvoli sebi rečenice tipa „ovde treba objasniti zašto se to dešava, verovatno zbog X”. Takav tekst se prepravlja za pola sata. Prazna strana se ne prepravlja.

6. Napiši šta ne ide. Otvori novi dokument i napiši pasus o tome zašto poglavlje ne ide. Zvuči kao gubljenje vremena, a u praksi u drugoj rečenici obično ispadne rečenica „problem je što nemam ništa o [tema]” — što je tačna dijagnoza i vodi pravo do rešenja.

Pravilo dvadeset minuta

Sedni na tačno dvadeset minuta, sa štopericom, i piši bez ijednog brisanja. Bez vraćanja unazad, bez ispravljanja tipfelera, bez sređivanja fonta.

Dva ishoda su moguća i oba su korisna. Ili dobiješ stranu neuređenog teksta koji se posle dorađuje — tada je blokada bila u prepravljanju, ne u pisanju. Ili posle dvadeset minuta imaš tri reda, pa znaš da ti fali materijal, a ne volja.

Kako inače izgleda produktivna sesija i koliko realno daje: koliko se napiše za jedno popodne.

Kad poglavlje ne ide jer materijala nema

Ovo je najčešći slučaj i jedini koji se ne rešava pisanjem. Ako o tvojoj podtemi nemaš nijedan izvor, nikakva tehnika neće pomoći — nemaš šta da napišeš.

Tri izlaza, po redu isplativosti:

• Suzi poglavlje na ono o čemu materijal postoji. Umesto „mere prevencije u Srbiji” piši „mere prevencije u školskom okruženju”, ako o tome ima literature.
• Zameni primer. Ako o firmi koju si izabrao nema podataka, uzmi drugu iz iste grane. Poglavlje ostaje isto, menja se samo primer.
• Pitaj mentora za jedan izvor. Mentori skoro uvek imaju spremnu preporuku, a đaci ih to skoro nikad ne pitaju.

Gde se traži materijal kad standardna pretraga ne daje ništa: nemam literaturu za maturski.

Kad poglavlje treba izbaciti

Postoji i ta mogućnost, i nije poraz. Poglavlje se izbacuje ako:

• ne možeš da dovršiš rečenicu „ovo poglavlje pokazuje da…” ni posle svega gore,
• ponavlja ono što već piše u prethodnom poglavlju drugim rečima,
• postoji samo zato što ti se činilo da rad mora da ima tri poglavlja.

Rad sa dva dobra poglavlja prolazi bolje od rada sa tri, od kojih je jedno razvučeno. Koliko poglavlja rad zaista treba da ima: koliko poglavlja ima maturski rad.

Pre nego što izbaciš, pitaj mentora jednom porukom — ako je poglavlje bilo u odobrenom planu, njegovo izbacivanje se najavljuje, ne otkriva na predaji.

Poglavlja se ne pišu redom

Rad se čita od prvog do poslednjeg poglavlja, ali se ne mora tako pisati — i najčešće se ne piše.

Najlakše ide poglavlje o kom imaš najviše materijala, bez obzira gde stoji u sadržaju. Napiši njega prvo. Dok ga pišeš, prirodno ćeš videti šta mu prethodi i šta iz njega sledi, pa se susedna poglavlja posle pišu brže.

Redosled koji se u praksi pokazao najlakšim:

1. poglavlje sa najviše materijala,
2. poglavlja oko njega,
3. teorijsko poglavlje na početku — kad znaš koje pojmove rad zaista koristi,
4. zaključak,
5. uvod.

Teorijsko poglavlje napisano prvo skoro uvek ispadne preširoko, jer tada još ne znaš šta ti od tih pojmova treba. Napisano na kraju, ono objasni tačno ono što se dalje u radu koristi.

Šta sigurno ne pomaže

• Čekanje da „dođe inspiracija”. Nikad ne dolazi pred praznim dokumentom, a dolazi posle dvadeset minuta lošeg pisanja.
• Još jedan izvor. Ako već imaš tri pročitana, četvrti je odlaganje, ne priprema.
• Formatiranje. Sređivanje proreda dok poglavlje ne postoji je najprijatniji način da se popodne potroši bez ijedne napisane rečenice.
• Početak nekog drugog poglavlja svaki put kad staneš. Tako nastaje rad u kom su sva poglavlja započeta, a nijedno gotovo.

Ako staneš treći put na istom mestu

Onda to nije blokada nego pitanje na koje ti treba tuđ odgovor. Piše se mentoru, konkretno:

Poštovani, u poglavlju 2 treba da prikažem [tema], ali nailazim samo na izvore koji govore o [drugo]. Da li da poglavlje suzim na [predlog], ili imate predlog literature za ovo prvo?

Poruka sa predlogom dobija odgovor. Poruka „ne ide mi poglavlje 2” dobija „pa potrudi se”. Razlika je u tome što prva mentoru daje nešto na šta može da odgovori u jednoj rečenici.