Rezime na kraju poglavlja

Maturski rad koji se čita kao tri odvojena teksta ima skoro uvek isti nedostatak: poglavlja prestaju, a ne završavaju se. Poslednji pasus govori o nečemu, i onda dolazi nov naslov.

Rezime je ono što to rešava, i košta dva do tri reda. Nije sažetak poglavlja i nije mali zaključak — to su dve rečenice koje kažu šta je poglavlje pokazalo i zašto sledeće ide dalje odatle.

Koliko poglavlje mora biti dugačko

Ovo je pitanje koje se u kratkom školskom radu postavlja pre svih ostalih, jer većina poglavlja u maturskom radu nije dugačka.

Pravilo koje radi: ako je poglavlje toliko kratko da ga čitalac vidi celo dok listaš, rezime nema šta da sabere. Kod celine od dve strane, poslednji pasus je već i zaključak — dodavanje rezimea samo ponavlja ono što piše red iznad.

Rezime počinje da ima smisla kad poglavlje ima nekoliko strana, više podnaslova ili kad se u njemu javi nešto što će se kasnije koristiti: definicija, podela, podatak iz ankete, rezultat ogleda.

Zato u tipičnom maturskom radu rezime dobiju jedno ili dva poglavlja, a ne sva. Koliko poglavlja rad uopšte ima i koliko sme da naraste jedno: koliko poglavlja treba maturski rad.

Šta ide u ta dva reda

Podela posla je skoro uvek ista:

Prvi red — šta je poglavlje pokazalo. Jedna tvrdnja, ne spisak tema. Ono što rad iz ovog poglavlja nosi dalje.

Drugi red — zašto sledeće poglavlje dolazi baš tu. Ne šta se u njemu nalazi, nego zbog čega je potrebno.

Treći red se dodaje samo ako je potreban: nešto što poglavlje nije pokazalo, pa se u sledećem traži.

Test za oba reda je isti. Prekrij naslov sledećeg poglavlja i pročitaj svoj rezime. Ako iz njega ne možeš pogoditi šta dolazi, drugi red ne radi posao.

Šta rezime nije

Najčešći oblik koji se vidi u maturskim radovima izgleda ovako:

U ovom poglavlju obrađeni su pojam društvenih mreža, njihova podela i najpoznatije platforme.

Ta rečenica nabraja podnaslove, a njih čitalac već vidi u sadržaju. Ništa nije sabrano.

Razlika je u tome da li rezime navodi teme ili nalaze:

Slabo: U ovom poglavlju smo se bavili uzrocima migracija stanovništva.

Bolje: Sva tri navedena uzroka migracija svode se na razliku u prilikama za zaposlenje, pa se u nastavku posmatra kretanje broja radnih mesta u posmatranom periodu.

Druga verzija je duža za red, a nosi celo poglavlje i uvodi u sledeće. Prva se može zameniti rečenicom iz bilo kog drugog rada o migracijama.

Kako se pronađe rečenica koja sabira

Radi se posle napisanog poglavlja, nikad pre, i traje nekoliko minuta.

1. Pročitaj samo prve rečenice svojih pasusa u tom poglavlju. One su, ako su pasusi dobro postavljeni, niz kratkih tvrdnji.
2. Postavi jedno pitanje: šta od ovoga koristim kasnije u radu?
3. Odgovor je skoro uvek jedna stvar — definicija, podela, broj, zapažanje. To je tvoj prvi red.

Ako ne možeš da izdvojiš ništa, problem nije u rezimeu. Poglavlje koje ništa ne predaje dalje je ili opis koji se može skratiti, ili deo koji je odvojen na pogrešnom mestu. Kako se poglavlje uopšte gradi od naslova do pasusa: kako se piše sadržaj jednog poglavlja.

Primer na školskoj temi

Rad iz biologije, poglavlje o uzrocima zagađenja reke u okolini škole.

Slabo: U ovom poglavlju smo videli koji sve izvori zagađenja postoje i kakav uticaj imaju na živi svet u reci.

Bolje: Od tri opisana izvora zagađenja, dva su sezonska, a jedan stalan, pa se razlike u kvalitetu vode tokom godine očekuju upravo zbog sezonskih. U narednom poglavlju se zato porede rezultati merenja iz dva različita meseca.

Druga verzija čitaocu kaže šta je utvrđeno i zašto merenja koja slede nisu proizvoljna. Ista dva reda kasnije ulaze i u zaključak rada, gotovo neizmenjena — to je uzgredna korist od rezimea.

Rezime kod poglavlja sa istraživanjem

Kod poglavlja u kom su rezultati ankete, merenja ili ogleda, rezime radi jednu stvar drugačije: sabira ono što je izmereno, ali ga ne tumači.

Slabo: Rezultati pokazuju da većina učenika koristi telefon pre spavanja, što znači da bi škola trebalo da uvede predavanja o tome.

Bolje: U anketi je više od polovine ispitanika navelo da telefon koristi neposredno pre spavanja. Uzorak je jedno odeljenje, pa se u nastavku taj nalaz poredi sa podacima iz literature.

Druga verzija ostaje pri onome što je stvarno izmereno i kaže dokle podatak seže. Tumačenje ide kasnije, u delu u kom se rezultati porede sa izvorima, i ta granica je nešto što se na odbrani često proverava.

Gde rezime stoji

Rezime je poslednji pasus poglavlja, bez zasebnog naslova. Ne piše se „Zaključak poglavlja” ni „Rezime” iznad njega. Takav naslov u kratkom radu buja sadržaj i izgleda kao udžbenik.

Gde rezime ne ide:

• Na kraju uvoda. Uvod je već sažetak celog rada.
• Na kraju svakog podnaslova. Zatvaraju se poglavlja, ne pododeljci. Rezimirano potpoglavlje od strane i po deluje napumpano.
• Na kraju poslednjeg poglavlja pred zaključak. Tu se rezime i zaključak sudaraju, pa čitalac istu tvrdnju pročita dvaput, na dve susedne strane.

Ako uputstvo tvoje škole traži ili zabranjuje nešto od ovoga, važi uputstvo. To se razlikuje od škole do škole i proverava se kod mentora.

Zašto se ne piše na svakom poglavlju

Zato što rezime u kratkom radu brzo postane šum.

Ako svako od četiri poglavlja završava sa tri reda sabiranja, čitalac za nekoliko strana nauči da te redove preskače. A tada ne radi nijedan od njih, uključujući i onaj koji je zaista bio potreban.

Drugi razlog je obim. U radu od dvadesetak strana četiri rezimea su skoro cela strana teksta koji ništa novo ne donosi.

Praktično: rezime dobija ono poglavlje posle kog sledeće poglavlje ne bi bilo jasno bez njega. Ostala se završavaju obično — poslednjim pasusom koji ima svoju poentu.

Prelazna rečenica, kad rezime ne treba

Kod kratkih poglavlja ostaje samo drugi red, sam za sebe. Jedna rečenica koja vodi dalje, na kraju poslednjeg pasusa.

Pošto se podela pokazala kao gruba, u nastavku se gleda šta o istom pitanju pokazuju noviji podaci.

To nije rezime, nego prelaz, i dovoljan je u većini slučajeva. Kako se poglavlja ređaju i kako se između njih pravi tok: glavni deo maturskog rada.

Provera koja traje pet minuta

Kad je rad gotov, iskopiraj u prazan dokument samo rezimee i prelazne rečenice, redom.

Taj niz bi trebalo da se čita kao skraćen rad: postavka, nalaz, sledeći korak, nalaz, zaključak. Tri stvari koje se tu najčešće vide:

• Dva rezimea tvrde isto. Znači da se poglavlja preklapaju.
• Niz ima rupu. Između dva poglavlja nedostaje korak, pa zaključak dolazi niotkuda.
• Poslednji rezime je već zaključak rada. Tada se zaključak mora prepisati, da ne bi bio isti pasus dvaput. Šta u zaključak ide, a šta ne: zaključak maturskog rada.

Ta provera je ujedno i najbrži način da vidiš da li tvoj rad ima tok ili je zbir poglavlja. Ako se niz čita kao priča, rad je celina. Ako se čita kao spisak, zna se gde treba dopisati dva reda.