Koliko izvora ide u jedno poglavlje
Kako se izvori raspoređuju po poglavljima maturskog rada, koliko ih ide u uvod i zaključak, šta znači poglavlje sa jednim izvorom i kako se raspodela proveri.
Kratak odgovor
U jedno poglavlje razrade obično ide dva do četiri izvora, odnosno bar jedan izvor na svake dve strane teksta. Važnije od broja je da nijedno poglavlje ne ostane bez ijednog izvora i da nijedno ne stoji na samo jednom. Tačan minimum za ceo rad propisuje škola, pa se proveri sa profesorom mentorom.
Dva do četiri izvora po poglavlju razrade. To je raspon koji odgovara poglavlju od tri do pet strana i koji se u maturskim radovima najčešće vidi.
Prevedeno u nešto što se lakše proverava: bar jedan izvor na svake dve strane teksta. Poglavlje od četiri strane koje se oslanja na jednu jedinu knjigu nije nedovoljno citirano — ono je prepričana ta knjiga, i to se vidi pre nego što se pogleda spisak literature.
Koliko izvora ima ceo rad je zasebno pitanje, sa svojom računicom: koliko izvora treba maturski rad. Ovaj tekst je o tome kako se taj ukupan broj rasporedi, jer se ocena na kraju ne dobija za ukupan broj nego za to da svaka tvrdnja ima odakle da dođe.
Zašto se gleda po poglavlju
Rad sa osam izvora može da izgleda sasvim različito u zavisnosti od raspodele.
Loša raspodela: prvo poglavlje ima šest izvora, druga dva nemaju nijedan. To se dešava kad se prvo poglavlje piše pažljivo, a ostatak pod rokom. Mentor to prepozna odmah, jer fusnote naglo prestanu na desetoj strani.
Dobra raspodela: tri poglavlja sa po dva do tri izvora, od kojih se jedan provlači kroz sva tri jer pokriva celu temu.
Broj sam po sebi ne znači ništa dok se ne vidi gde stoji. Zato se raspodela proverava pre predaje, a ne broj redova u spisku literature.
Orijentacione brojke po delovima rada
| Deo rada | Obim | Izvora, orijentaciono |
|---|---|---|
| Uvod | 1–2 strane | 0–2 |
| Poglavlje razrade | 3–5 strana | 2–4 |
| Poglavlje sa istraživanjem | 3–6 strana | 1–3 plus sopstveni podaci |
| Zaključak | 1 strana | 0 |
Ovo je uobičajena praksa, ne propis. Neke škole u uputstvu imaju izričit minimum fusnota ili izvora, neki mentori traže bar jednu knjigu po poglavlju. Pitaj svog profesora mentora pre nego što računaš po ovoj tabeli.
Uvod i zaključak
Uvod može da prođe bez ijedne fusnote ako samo predstavlja temu, cilj i strukturu rada. Izvor mu treba čim u njemu stoji podatak — broj, definicija, tuđa ocena stanja. Ako u uvodu piše „prema poslednjim podacima, svaki treći učenik…”, tu ide fusnota, bez obzira što je uvod.
Zaključak se ne citira. On sabira ono što je u radu već rečeno i potkrepljeno. Nova fusnota u zaključku znači da si uveo novu informaciju, a to je mesto gde ona ne pripada — vrati je u poglavlje kome pripada.
Poglavlje sa jednim izvorom
Ovo je najčešća zamerka i vredi je prepoznati na vreme.
Ako celo poglavlje ima jednu fusnotu, moguća su dva slučaja:
- Poglavlje zaista prepričava jedan izvor. Tada nije tvoj tekst nego skraćena verzija tuđeg. Rešenje je da nađeš drugi izvor o istoj stvari — makar udžbenik — i da pokažeš gde se slažu, a gde se razlikuju.
- Poglavlje koristi više izvora, ali su fusnote izostavljene. Ovo je češće nego što izgleda: čitao si tri teksta, pomešao ih u glavi i napisao poglavlje bez ijedne oznake. Tada se izvori vraćaju u tekst, rečenicu po rečenicu.
Drugi slučaj je razlog zašto se beleške vode u toku čitanja, sa naslovom i brojem strane uz svaku — beleške o izvorima.
Isti izvor u više poglavlja
Sme, i to je normalno. Knjiga koja pokriva celu temu prirodno se pojavljuje u dva ili tri poglavlja, samo sa različitim brojevima strana u fusnoti.
U spisku literature se navodi jednom, bez obzira koliko puta je u tekstu upotrebljena. Isti izvor naveden dvaput, u dva izdanja, da bi spisak bio duži, spada u greške koje se lako primete.
Ono što ne valja je suprotno: da se jedan izvor provlači kroz ceo rad i nosi svako poglavlje. Tada rad ima jednu kičmu i nijedno drugo gledište.
Koliko fusnota ide na stranu
Fusnota i izvor nisu isto. Jedan izvor u poglavlju može da nosi četiri fusnote, jer se na njega upućuje na četiri mesta sa različitih strana.
Uobičajeno je jedna do tri fusnote po strani razrade. Strana bez ijedne je u redu ako je na njoj tvoje objašnjenje ili tvoj zaključak. Strana sa osam fusnota obično znači da je tekst sklopljen od tuđih rečenica, sa malo tvog između.
Kako se fusnota postavlja, šta se u nju upisuje i kada se koristi skraćeni oblik, stoji u fusnote u maturskom radu.
Poglavlje sa sopstvenim podacima
Ako poglavlje prikazuje tvoju anketu ili merenje, ono po prirodi ima manje izvora — podaci su tvoji i ne citiraju se.
Ali ni to poglavlje ne ostaje sasvim bez literature. Bar jedan izvor obično treba tamo gde:
- objašnjavaš zašto si pitanja postavio baš tako,
- porediš svoj rezultat sa nečim što je već objavljeno,
- koristiš pojam koji ima definiciju izvan tvog rada.
Kako se taj deo piše i koliko se sme zaključiti iz malog uzorka, razrađeno je u kako se piše o sopstvenoj anketi.
Provera raspodele pred predaju
Traje deset minuta i radi se sa gotovim radom.
- Prođi poglavlje po poglavlje i prebroj fusnote u svakom. Zapiši brojeve jedan ispod drugog.
- Nađi poglavlje sa najmanjim brojem. Ako je nula, tu se radi prvo.
- Proveri da li ijedno poglavlje stoji na jednom jedinom izvoru.
- Prođi spisak literature unazad — za svaki naveden izvor nađi bar jedno mesto u radu gde je upotrebljen. Ono što ne nađeš, briši iz spiska.
Poslednja tačka je pravilo koje se prekrši češće od svih ostalih: spisak literature nije spisak onoga što si nameravao da pročitaš, nego onoga odakle u radu nešto stoji. Gde se upotrebljivi izvori uopšte traže, piše u literatura za maturski rad.