Kako se piše o sopstvenoj anketi u maturskom radu

Deo rada o sopstvenoj anketi piše se u četiri dela, uvek istim redom: kako je anketa sprovedena, šta je dobijeno, šta to znači i šta se iz toga ne sme zaključiti.

Taj redosled nije stvar ukusa. On odvaja podatak od tumačenja, a upravo se u mešanju to dvoje najčešće greši — učenik u istoj rečenici kaže koliko je ispitanika nešto odgovorilo i šta to „dokazuje”, pa se na odbrani ispostavi da ne dokazuje.

Druga stvar koja se odmah kaže: anketa od trideset ispitanika iz jedne škole govori o toj grupi, ne o svim srednjoškolcima. To nije mana rada, to je njegov okvir — i ako ga sam napišeš, prošao si najteže pitanje komisije pre nego što je postavljeno.

Šta se u srednjoj školi realno može sprovesti, koliko ispitanika je dovoljno i kako se pišu sama pitanja, stoji u maturski rad sa istraživanjem. Ovaj tekst počinje tamo gde se anketa završila i podaci su na stolu.

Deo 1: kako je anketa sprovedena

Ovo je najkraći deo, obično pola strane, ali mora da sadrži sve po čemu bi neko drugi mogao da je ponovi:

• Ko su ispitanici — koji razred, koji smer, koja škola, koliko njih.
• Kada je anketa sprovedena — mesec i godina.
• Kako — na papiru u učionici, preko upitnika na internetu, u pauzi.
• Koliko pitanja je bilo i kog tipa (zaokruživanje, ocena od 1 do 5, otvoreni odgovor).
• Da li je bila anonimna.

Primer: „Anketa je sprovedena u martu 2026. godine među učenicima trećeg i četvrtog razreda ekonomske škole u Kragujevcu. Upitnik je bio anoniman, popunjavan na papiru u toku časa odeljenjskog starešine, i sadržao je osam pitanja zatvorenog tipa. Popunilo ga je 34 učenika.”

Ceo upitnik ide u priloge na kraju rada, a ne ovde — prilozi u maturskom radu.

Deo 2: rezultati, bez tumačenja

Ovde stoji samo ono što je izmereno. Nijedno „što pokazuje da” i nijedno „iz čega se vidi”.

Rezultati se prikazuju u tabeli ili grafikonu, a u tekstu se ne ponavlja cela tabela. U tekstu ostaju tri do četiri najvažnija nalaza, ostalo čitalac pročita iz tabele.

Loše: „Na pitanje broj 3 odgovorilo je 12 ispitanika sa da, 18 sa ne, 4 sa ne znam. Na pitanje broj 4…”

Dobro: „Više od polovine ispitanika (18 od 34) navelo je da telefon koristi u krevetu pre spavanja. Puna tabela odgovora data je u Tabeli 2.”

Svaka tabela i svaki grafikon imaju broj i naziv, i na svaki se iz teksta upućuje po broju. Kako se tabela sastavlja, šta u nju uopšte ide i kako se imenuju kolone, razloženo je u kako se pravi tabela.

Deo 3: šta rezultati znače

Tek ovde počinje tumačenje, i tek ovde se sme koristiti reč „pokazuje”.

Tumačenje je posao u tri koraka:

1. Poveži dva nalaza. „Učenici koji telefon drže u krevetu ujedno su češće navodili da ujutru teško ustaju.” To je nešto što tabela ne kaže sama.
2. Uporedi sa literaturom. „Isti odnos opisuje i Jovanović (2022), koji navodi da…” Ovo je mesto gde tvoja anketa ulazi u razgovor sa izvorima.
3. Objasni ono što ne očekuješ. Ako je neki odgovor iznenađujući, ponudi mogućnost — ali kao mogućnost. „Moguće objašnjenje je da su ispitanici pitanje razumeli kao…”

Ono što se ovde ne radi: ne uvode se podaci kojih nije bilo u anketi i ne prepisuje se zaključak celog rada. Zaključak sabira sve delove i piše se posle — zaključak maturskog rada.

Deo 4: ograničenja

Pola strane koja ti na odbrani vredi više od bilo koje druge.

Napiši otvoreno šta tvoja anketa ne može da pokaže:

• Uzorak je mali i iz jedne škole, pa se rezultat ne prenosi na sve srednjoškolce.
• Ispitanici sami prijavljuju svoje navike, a to nije isto što i merenje.
• Pitanja su mogla biti različito shvaćena, naročito ona sa ocenom od 1 do 5.
• Ko je popunjavao je samoizbor ako je upitnik bio na internetu — javljaju se oni kojima je tema zanimljiva.

Rad koji sam navede ograničenja deluje ozbiljnije od rada koji tvrdi previše. Komisija to prepozna, a pitanje „da li se ovo može primeniti na sve” ostaje bez ubodne snage jer si na njega već odgovorio.

Šta se sme zaključiti sa trideset ispitanika

Ovo je srž celog dela i vredi ga naučiti kao skup dozvoljenih rečenica.

Sme se reći:

• „Među anketiranim učenicima, 18 od 34…”
• „U ovom uzorku, odgovori se grupišu oko…”
• „Rezultati upućuju na to da bi u ovoj školi vredelo ispitati…”
• „Nalaz je u skladu sa onim što navodi literatura.”

Ne sme se reći:

• „Istraživanje dokazuje da mladi u Srbiji…”
• „Utvrđeno je da postoji veza između…” — veza se sa trideset odgovora ne utvrđuje.
• „Većina srednjoškolaca…” kada je anketirana jedna škola.
• „Procenat je porastao”, ako si merio samo jednom.

Razlika između „u ovom uzorku” i „kod mladih” je razlika između rada koji se brani i rada koji se ne brani.

Procenti i brojevi

Sa malim uzorkom procenat ume da prevari. Kod 34 ispitanika jedan odgovor vredi tri procenta, pa „porast od 6 odsto” znači dva učenika.

Praktično pravilo: piši i broj i procenat, a broj prvi. „21 od 34 ispitanika (62%)” je tačnije i poštenije od golog „62%”. Decimale ne koristi — „61,8%” sa 34 ispitanika je preciznost koje nema.

Ako neka grupa ima manje od pet ispitanika, o njoj se ne izvode zaključci, nego se samo navede koliko ih je.

Ako je odgovora manje nego što si planirao

Dešava se redovno: podelio si upitnik u dva odeljenja, a vratilo se devetnaest popunjenih. To se ne krije i ne zaokružuje naviše.

Napiši tačan broj i napiši zašto. „Upitnik je podeljen u dva odeljenja (52 učenika), a popunjen i vraćen od strane 19 njih.” Jedna rečenica, i podatak je pošten.

Dalje se menja samo jezik kojim pišeš o rezultatima. Sa devetnaest odgovora ne idu procenti nego goli brojevi — „11 od 19” umesto „58%” — i tumačenje se drži oprezno, u obliku „među anketiranima” i „ovaj nalaz bi vredelo proveriti na većem broju ispitanika”.

Mali uzorak ne kvari rad. Rad kvari rečenica koja tvrdi više nego što uzorak nosi. Devetnaest pošteno opisanih odgovora je bolji deo rada od trideset četiri odgovora iz kojih se izvodi zaključak o celoj generaciji.

Vreme glagola i lice

Sitnica koja se primeti u svakom radu.

Sprovođenje ankete piše se u prošlom vremenu: „Upitnik je popunilo 34 učenika.” Rezultati se pišu u sadašnjem: „Tabela 2 prikazuje raspodelu odgovora.”

Lice zavisi od toga kako mentor traži. Bezlično („anketa je sprovedena”) je uobičajenije i sigurnije od prvog lica („sproveo sam anketu”), ali ako mentor traži prvo lice, ono se drži dosledno kroz ceo rad. Šta se o tome unapred dogovara, stoji u stil pisanja maturskog rada.

Najčešće greške

• Prepisana tabela u rečenicama — ceo sadržaj tabele izgovoren rečenicu po rečenicu.
• Tumačenje u delu sa rezultatima, pa se ne vidi šta je podatak a šta tvoj zaključak.
• Rečenice o „mladima u Srbiji” na osnovu jednog odeljenja.
• Grafikon bez označenih osa i bez naziva.
• Upitnik koji nije nigde priložen, pa se ne zna šta je tačno pitano.
• Bez ijednog ograničenja, pa prvo pitanje komisije obori ceo deo.

Koja se pitanja o ovom delu najčešće postavljaju na odbrani i kako se na njih odgovara, stoji u pitanja komisije na odbrani.