Odbrana rada koji ima praktični deo

Rad sa praktičnim delom ima na odbrani prednost koju teorijski nema: postoji nešto što se može pokazati. Model, program, sajt, snimak, predmet, izveden postupak — nešto što stoji na stolu ili na ekranu dok pričaš.

I ima zamku koja ide uz tu prednost. Lako se sklizne u prikazivanje, pa odbrana postane demonstracija sa komentarom, a komisija na kraju ne zna zašto si to uopšte radio i šta si time pokazao.

Odbrana praktičnog rada nije prikaz proizvoda. To je objašnjenje odluka koje su do njega dovele.

Šta se zapravo brani

Komisija ne ocenjuje da li je tvoj sajt lep ili model precizan. Ocenjuje da li razumeš šta si uradio.

Tri stvari koje se traže u svakom odgovoru:

Zašto tako. Zašto si izabrao taj materijal, taj alat, taj postupak. Odgovor „tako je bilo u uputstvu” prolazi samo ako dodaš zašto je uputstvo takvo.

Šta je bilo teško. Mesto na kom je nešto pošlo naopako i šta si uradio povodom toga. Ovo je pitanje koje dolazi skoro uvek i na koje se ne može improvizovati.

Kako se to vezuje za teorijski deo. Praktični deo bez teorije je zanatski zadatak. Rečenica koja ih spaja glasi otprilike: „U literaturi se navodi X, i to se u mom slučaju pokazalo tako što…”

Kako se ta dva dela uopšte odnose i koliko svakog treba, stoji u tekstu teorijski i praktični maturski rad.

Kada se pokazuje ono što si napravio

Ne na početku. Ako počneš prikazom, ostatak izlaganja komisija sluša dok gleda tvoj predmet — a tebe ne sluša.

Redosled koji radi:

1. Šta je zadatak bio i zašto je to uopšte pitanje. Kratko.
2. Šta iz literature stoji iza toga. Jedan do dva minuta, ne više.
3. Kako si radio — postupak, redosled, odluke.
4. Prikaz. Ovde, a ne ranije.
5. Šta se iz toga vidi i šta bi uradio drugačije.

Prikaz je time postavljen: komisija zna šta gleda i zašto. Bez toga gleda predmet i pita se šta joj se pokazuje.

Da li se prikaz uopšte očekuje, koliko za njega ima vremena i da li se sme koristiti oprema iz kabineta — pitaj mentora unapred. To se razlikuje od škole do škole i ne pretpostavlja se.

Tri načina prikaza

Uživo. Najjače deluje i najviše može da pođe naopako. Bira se samo ako si postupak izveo bar tri puta bez greške i ako staje u vreme koje imaš.

Snimak. Podjednako uverljiv, a ne može da zakaže. Snimak od minut do dva, unapred skraćen na ono što se stvarno vidi, bez čekanja i bez zvuka koji ne treba. Za sve što traje duže od nekoliko minuta ili zavisi od uslova — snimak je bolji izbor od uživo.

Fotografije po koracima. Najsigurniji način. Tri do pet slika koje prate postupak, sa jednom rečenicom uz svaku. Radi i kad nema struje.

Najbolje je imati sva tri, po opadajućem redu: pokušaš uživo, ako ne ide pustiš snimak, ako ni to ne ide pokažeš slike i ispričaš.

Tehnika i rezervni plan

Ovo je jedini deo pripreme koji se ne sme preskočiti, jer se kvari nezavisno od tvog znanja.

• Sve na dva mesta. Prezentacija, snimak i slike na USB-u i u oblaku, a po mogućstvu i na telefonu.
• Proveri na tuđem računaru. Fajl koji radi kod tebe ne mora da radi u školi. Snimak u neuobičajenom formatu se često ne otvori.
• Dođi ranije i priključi se. Petnaest minuta ranije je razlika između podešene i nepodešene tehnike.
• Ako ti treba internet, ne računaj na njega. Sve što može, neka radi bez veze.
• Odštampaj ključne slike. Ako sve zakaže, imaš papir.

Kad zakaže nešto pred komisijom, ne popravljaj to ćutke. Reci šta radiš, pređi na rezervni plan i nastavi. Mirna reakcija na kvar ostavlja bolji utisak od prikaza koji je prošao glatko. Kod radova iz informatike ovo je posebno česta situacija i o njoj detaljnije piše tekst maturski rad iz informatike.

Kako se o praktičnom delu govori

Jezik je konkretan i u prvom licu tamo gde opisuješ svoj postupak. Odbrana nije tekst rada — tu se sme reći „ja sam”.

Šta radi:

• „Prvo sam probao ovako, nije radilo zbog toga, pa sam promenio.”
• „Ovaj deo je trajao najduže i evo zašto.”
• „Ovde bih sledeći put uradio drugačije, jer…”

Šta ne radi:

• Nabrajanje svega što si radio, redom, bez izdvajanja.
• Objašnjavanje alata umesto rada. Komisiju ne zanima kako radi program, nego šta si ti u njemu uradio.
• Rečenica „ovo je jednostavno”. Umanjuje tvoj posao i poziva na pitanje.

Pitanje „koliko si od ovoga uradio sam”

Kod praktičnih radova ovo pitanje dolazi češće nego kod teorijskih i nije zamka — komisija samo želi da zna granicu.

Odgovor je tačan opis. Ko ti je pomogao, u čemu, šta si koristio gotovo, šta si napravio sam. „Konstrukciju sam radio sam, varenje mi je pomogao nastavnik iz radionice” je odgovor koji prolazi bez ijednog dodatnog pitanja, jer je proverljiv.

Isto važi za gotova rešenja: šablon, biblioteka, gotov deo, tuđa šema. Navedeš odakle je i šta si menjao. Preuzet deo koji je naveden nije problem; preuzet deo koji je prećutan jeste.

Ako praktični deo nije ispao kako treba

Model koji ne stoji, program koji radi do pola, ogled koji nije dao očekivano — sve se to dešava i ništa od toga ne znači propast.

Ono što se brani u tom slučaju je razumevanje uzroka. Napiši i reci tri stvari: šta je trebalo da se desi, šta se desilo i zašto misliš da je do toga došlo. Ako si nešto pokušao da popraviš, i to se kaže.

Komisija skoro uvek bolje primi iskrenu analizu neuspeha nego uglađenu priču o uspehu koja ne stoji. Ono što se ne radi ni u kom slučaju je doterivanje rezultata da izgleda kako je trebalo.

Pitanja koja skoro uvek dolaze

Kod praktičnog dela pitanja su predvidljivija nego kod teorijskog, jer komisija gleda isti predmet koji i ti. Vredi imati spreman odgovor na šest:

• Zašto baš ovaj materijal, alat ili postupak?
• Koliko je trajalo i kada si počeo?
• Šta je bilo najteže?
• Šta bi uradio drugačije da kreneš ponovo?
• Gde bi se ovo moglo primeniti?
• Koliko ovo košta, odnosno koliko je izvodljivo?

Nijedno od njih ne traži da nešto napamet naučiš. Traže da si o svom radu razmišljao — a ako jesi, odgovori su već u tvojoj glavi i samo ih treba jednom izgovoriti naglas pre odbrane.

Šta poneti

Pored uobičajenog — rada, prezentacije na dva mesta i skripte — kod praktičnog dela ide još i sam predmet ili uređaj, sve što je potrebno da radi, rezervni snimak, odštampane slike i alat ako se nešto sklapa na licu mesta.

Ako je predmet krupan ili krhak, dogovori sa mentorom unapred kako se donosi i gde stoji do izlaganja. Opšti spisak onoga što se nosi stoji u tekstu šta poneti na odbranu.

Poslednja provera

Dan ranije prođi ceo prikaz jednom, naglas i sa stvarima u rukama. Ne u glavi — naglas, jer se tek tada vidi šta ne umeš da objasniš.

Izmeri koliko traje. Ako je duže nego što imaš, skrati prikaz, ne objašnjenje. Ostatak odbrane teče kao kod svakog drugog rada, o čemu na jednom mestu piše tekst odbrana maturskog rada.