Šta poneti na odbranu maturskog rada

Kratak spisak, pre objašnjenja:

1. Štampani rad — jedan primerak za tebe, plus onoliko koliko škola traži.
2. Prezentacija na dva mesta — USB i mejl ili oblak, u PPTX i PDF verziji.
3. Skripta ili kartice, odštampane.
4. Olovka i prazan papir.
5. Voda, u flašici koja se otvara bez buke.
6. Đačka knjižica ili lična karta, ako je škola traži.
7. Punjač ili sopstveni laptop, ako izlažeš sa svog uređaja.

Sve ovo staje u jednu torbu i pakuje se veče pre, ne ujutru. Ispod je zašto je svaka stavka na spisku i šta se dešava kad je nema.

Rad

Štampani primerak nosiš čak i kad si rad odavno predao i kad ga komisija već ima pred sobom.

Razlog je jednostavan: na njemu su tvoje beleške. Kad te neko pita „na kojoj strani je ta tabela” ili „odakle ti taj podatak”, ti tražiš po svom primerku, u kom su margine ispisane i strane obeležene. Traženje po tuđem, čistom primerku traje trostruko duže i izgleda kao da ne poznaješ sopstveni rad.

Šta obeležiti pre odbrane:

• stranice na kojima su tabele i grafikoni,
• stranicu sa spiskom literature,
• dva do tri mesta koja verovatno budu pitana — nalaz, zaključak, metod.

Nalepnice ili savijeni uglovi, svejedno. Važno je da ti ruka ide tamo bez listanja.

Koliko primeraka škola traži i u kom obliku — to nije isto svuda; šta se sve predaje i kada, stoji u tekstu šta se predaje i u kom obliku. Ako nisi siguran, pitaj profesora mentora nedelju dana ranije, ne na dan odbrane.

Prezentacija na dva mesta

Ovo je stavka zbog koje se najčešće gubi vreme na odbrani.

Dva mesta znači dva nezavisna mesta. USB i mejl. USB i Google Drive. Nikako samo USB, i nikako samo „ima na mom laptopu”.

Uz to, dve verzije istog fajla: PPTX i PDF. PPTX ako sve radi kako treba, PDF kao rezerva koja se otvara na svakom računaru i u kojoj se ništa ne pomera. Fontovi koje školski računar nema zamene se drugim i raspored slajda se raspadne — PDF taj problem nema. Kako se izvozi bez gubljenja izgleda, stoji u tekstu maturski rad u PDF-u.

Imenuj fajlove tako da se nađu za dve sekunde, na primer Prezentacija-Markovic.pdf. Fajl koji se zove prezentacija final final 3 se pod tremom ne pronalazi.

Ako škola dozvoljava, pošalji prezentaciju mentoru dan ranije mejlom. Tada imaš i treće mesto, na tuđem uređaju, i to je jedina rezerva koja radi i kad zaboraviš torbu.

Skripta ili kartice

Na papiru. Ne na telefonu.

Telefon u ruci na odbrani izgleda loše čak i kad na njemu stvarno stoji tekst izlaganja, a i gasi se, zaključava i prima poruke u najgorem trenutku.

Nosi jednu stranu, ne ceo tekst. Jedna strana je podsetnik u koji baciš pogled kad izgubiš redosled. Četiri strane su tekst koji ćeš početi da čitaš, jer je pod tremom to najlakše.

Kako se ta jedna strana pravi — sa ključnim rečima umesto rečenica — stoji u tekstu kartice-podsetnici za odbranu.

Ako koristiš kartice, numeriši ih i spoji spajalicom ili prstenom. Kartice koje se prospu po podu su jedini scenario gori od zaboravljenog USB-a.

Olovka i prazan papir

Sitnica koja se zaboravi, a koristi se dva puta.

Prvi put — dok komisija postavlja duže pitanje sa više delova. Zapišeš dve reči i odgovoriš na oba dela umesto na jedan.

Drugi put — kad ti mentor da usmenu primedbu koju treba da zapamtiš. Zapisivanje tu izgleda ozbiljno i stvarno pomaže.

Prazan papir znači prazan. Ne poleđina skripte i ne margina rada.

Voda i sitnice

Suva usta su fizička posledica treme, ne znak da nešto nije u redu. Gutljaj vode rešava problem za tri sekunde.

Flašica treba da se otvara bez pucketanja i da se ostavi na sto pre nego što počneš, a ne da se vadi iz torbe usred izlaganja.

Ostale sitnice koje vredi imati:

• maramica — ruke se znoje i to smeta pri okretanju strana,
• gumica za kosu, ako ti kosa pada u lice dok govoriš,
• punjač, ako izlažeš sa svog laptopa,
• adapter, ako tvoj laptop nema HDMI izlaz; školski projektori ga skoro uvek traže.

Poslednja stavka je najčešći tehnički problem na odbranama sa sopstvenim uređajem i niko na njega ne misli unapred.

Šta se ne nosi

• Slušalice oko vrata. Vidi se i ostavlja utisak nezainteresovanosti.
• Telefon u ruci. U torbi, isključen zvuk i vibracija.
• Ceo rad na telefonu umesto štampanog. Ne služi ničemu u tom trenutku.
• Beleške ispisane na dlanu. Ovo se i dalje dešava i uvek se primeti.
• Nova, neisprobana obuća i odeća. Odbrana nije mesto za prvo nošenje.

Jedno pravilo pokriva celu listu: sve što bi moglo da ti oduzme pažnju u toku izlaganja ostaje u torbi ili kod kuće.

Kako se to pakuje

Veče pre, u jednom potezu, i torba ide kod vrata.

Redosled koji radi:

1. Rad sa beleškama, obeležen.
2. Skripta ili kartice, odštampane i numerisane.
3. USB, proveren tako što si ga otvorio na drugom računaru — ne samo prebacio fajlove na njega.
4. Prazan papir i dve olovke.
5. Voda, dokumenta, punjač i adapter ako trebaju.

Treća stavka je jedina koja traži pravi trud. Fajl koji se prebacio, a ne otvara se, izgleda potpuno isto kao fajl koji radi — sve dok ne pokušaš da ga pustiš pred komisijom.

Kompletan raspored poslednja dva dana, u koji ovo pakovanje ulazi kao jedan korak, stoji u tekstu dan pre odbrane i dan odbrane.

Ako škola traži još nešto

Neke škole traže dnevnik rada, potpisanu izjavu, popunjen obrazac o mentorstvu ili određen broj štampanih primeraka sa koricama. To nije isto svuda i ne postoji spisak koji važi za sve.

Zato ovaj tekst daje uobičajenu praksu, a tačan spisak za svoju školu proveri sa profesorom mentorom — najbolje nedelju dana pre odbrane, kad još ima vremena da se nešto odštampa ili potpiše.

Jedno pitanje mentoru rešava celu neizvesnost: „Da li treba još nešto da donesem na dan odbrane osim rada i prezentacije?”