Dan pre odbrane i dan odbrane: šta se radi

Poslednji dan se ne koristi za učenje. Koristi se za proveru i pakovanje, a učenje je trebalo da se završi dan ranije. To je cela poenta ovog teksta i jedina stvar koju vredi zapamtiti.

Ovako izgleda raspored koji radi:

Sve preko ovoga je ili nervoza ili odlaganje. Ako ti se čini da poslednjeg dana moraš još nešto da naučiš, odgovor je skoro uvek ne — nego da si zabrinut, što je druga stvar i rešava se drugačije.

Dva dana pre: tu se učenje završava

Ako imaš samo dva dana, ovaj deo je važniji od svega ostalog.

Poslednji pun prolazak izlaganja ide dva dana pre, ne dan pre. Razlog je praktičan: ako u tom prolasku nađeš rupu — deo koji ne umeš da objasniš, slajd koji ti ništa ne govori — ostaje ti ceo jedan dan da je zatvoriš. Kad istu rupu nađeš dan pre uveče, ne ostaje ti ništa osim panike.

Tog dana radiš tri stvari:

1. Prođeš izlaganje u celini, naglas, stojeći, sa štopericom.
2. Zapišeš svako mesto na kom si zastao i popraviš ga isti dan.
3. Napišeš odgovore u crticama na pet pitanja koja su najverovatnija za tvoju temu.

Ako ne znaš koja su to pitanja, spisak onih koja se stvarno čuju stoji u tekstu najčešća pitanja komisije. Odgovori se pišu u crticama, ne kao tekst — cilj je da znaš smer, ne da recituješ.

Posle ovog dana se ništa novo ne uči. Nova informacija naučena poslednjeg dana najčešće ne izađe kad treba, a istisne nešto što si već znao.

Dan pre, popodne: tehnika i papir

Ovo je jedini deo pripreme koji ljudi preskoče, pa se onda ujutru ispostavi da prezentacija ne može da se otvori.

Tehnička provera ide ovim redom:

• Otvori prezentaciju na uređaju na kom će biti prikazana, ako je to moguće. Font koji nemaš na školskom računaru zameniće se drugim i raspored će se pomeriti.
• Sačuvaj je i kao PDF. PDF se otvara svuda i ne pomera ništa.
• Prebaci oba fajla na dva mesta — USB i mejl ili oblak. Jedno mesto nije rezerva.
• Proveri da se video ili zvuk, ako ih imaš, stvarno puštaju. Najčešće ne.

Štampa se dan pre, ne ujutru:

• rad, ako škola traži štampani primerak i ako već nije predat,
• skripta ili kartice, na papiru, jer telefon nije podsetnik za odbranu,
• prezentacija u verziji sa po više slajdova na strani, ako ti tako lakše ide kroz redosled.

Kompletan spisak onoga što ide u torbu stoji u tekstu šta poneti na odbranu.

Kad je tehnika gotova, jedan prolazak izlaganja u celini. Jedan, ne tri. Meriš vreme, ne popravljaš tekst osim ako nešto zaista ne valja. Cilj tog prolaska je da poslednji utisak koji nosiš u veče bude uspešan prolazak, a ne prekid u sredini.

Dan pre, veče: pakovanje i kraj

Uveče se ne vežba naglas. Uveče se pakuje i čita.

Spakuj torbu do kraja i ostavi je kod vrata. Ujutru se ništa ne traži po sobi — to je najjeftiniji način da se izbegne jurnjava koja pokvari celo jutro.

Posle toga, jedno mirno čitanje rada sa olovkom u ruci, od početka do kraja. Ne učiš — tražiš brojeve i imena: koliko izvora, koliko ispitanika, koje godine je objavljena knjiga na koju se najviše pozivaš. Komisija često pita baš to, a to je i jedino što se lako zaboravi.

Dok čitaš, na marginu upisuj ono što bi ti sam pitao da si u komisiji. Tri do četiri takva pitanja su dovoljna.

I onda prestaješ. Do 22 časa sve je gotovo. Ne zato što je to magičan sat, nego zato što izlaganje sutra traži glas i koncentraciju, a i jedno i drugo zavise od sna više nego od dodatnog ponavljanja.

Ako te u tom trenutku hvata nemir, on se ne rešava ponovnim otvaranjem rada — o tome šta stvarno pomaže te večeri stoji u tekstu trema pred odbranu.

Četiri stvari koje se dan pre ne rade

Ovo su greške koje se ponavljaju svake godine:

1. Ne menja se prezentacija. Slajd dodat u 23h nije uvežban i ti ćeš na njega naleteti usred izlaganja.
2. Ne uči se novo poglavlje literature. Ako nešto nisi pročitao do sada, komisija to neće pitati češće nego ono što jesi.
3. Ne piše se nova verzija skripte. Tekst koji si vežbao je u tvojoj glavi u onom obliku u kom je bio; nova verzija ruši sve prelaze.
4. Ne traži se mišljenje pet ljudi. Peti savet uvek protivreči prvom i završiš sa izlaganjem koje nije tvoje.

Jedini izuzetak je greška u podatku — ako otkriješ da je broj u radu pogrešan, ispravi ga u skripti i zapamti ispravku. To se rešava za dva minuta.

Jutro na dan odbrane

Redosled je kratak i namerno dosadan.

Doručak se ne preskače. Izlaganje je fizički napor koliko i mentalni, a prazan stomak pojačava sve što trema ionako radi.

Odeća se bira ujutru bez razmišljanja, jer je spremljena sinoć. Uredno, po pravilima škole, ništa novo što nisi nosio — nova obuća i nova košulja odvlače pažnju baš onoliko koliko ti ne treba.

Prvih trideset sekundi izlaganja, izgovoreno naglas, jednom. Samo taj deo: pozdrav, ime, razred, tema, mentor, najava. To je jedini deo koji se uči doslovno i jedini koji treba da izađe sam kad ti se ruke tresu. Kako se on sastavlja, stoji u tekstu kako početi izlaganje.

Ceo tekst se ujutru ne prolazi. Prolazak ujutru ima jednu jedinu moguću posledicu, i to lošu: naiđeš na mesto koje ti tog jutra ne ide, i nosiš ga sa sobom u učionicu.

Kreni ranije nego što misliš da treba. Trideset minuta rezerve ne košta ništa, a kašnjenje na odbranu je jedini problem iz ovog teksta koji se ne može popraviti.

Sat pre, u školi

Ovaj sat je najduži deo dana i skoro ceo se provede u hodniku.

Šta radiš:

• Javi se mentoru ili osobi koja vodi raspored, da znaju da si tu.
• Ako je moguće, uđi u učionicu i proveri projektor pre nego što počne raspored. Dva minuta koja rešavaju najčešći tehnički problem.
• Proveri da su ti oba fajla i dalje dostupna — USB u torbi, kopija u mejlu.
• Onda sedni i ne otvaraj skriptu.

Čitanje skripte u hodniku ne dodaje znanje, a pojačava osećaj da nisi spreman, jer u tom stanju svaka rečenica izgleda nepoznato.

Šta radi umesto toga: kratak izlazak na vazduh, spor izdisaj duži od udisaja, i razgovor sa nekim o bilo čemu drugom. Ako te uhvati da ti se preskače dah ili da ne možeš da stojiš mirno, to je normalno i prolazi u prvih dvadeset sekundi izlaganja.

Ako čekaš dugo i kolege izlaze sa odbrana, ne ispituj ih šta je pitano. To zvuči korisno, a u praksi samo doda pet novih briga pet minuta pre nastupa; svaka komisija pita po radu, a tvoj rad nije njihov.

Ako je odbrana popodne

Duže čekanje je teže od ranog termina, pa se dan planira drugačije.

Ne ostavljaj jutro prazno — to je vreme u kom se najlakše upada u ponavljanje. Uradi nešto obično: šetnja, kratak izlazak, običan ručak dva do tri sata pre termina.

Jedan prolazak prvih trideset sekundi i dalje ide, ali ujutru, ne neposredno pre polaska. Posle toga materijal se zatvara.

I nemoj da se testiraš tokom dana („da li se sećam trećeg poglavlja”). Uvek se desi da se u nekom trenutku ne sećaš, i to ti ostane u glavi do termina, iako bi to isto na odbrani izgovorio bez problema.

Posle odbrane

Kad ti kažu da je gotovo, zahvali se i sačekaj uputstvo — ocena se najčešće saopštava posle većanja, ponekad odmah, ponekad na kraju dana za ceo raspored. Kako to teče i šta se ocenjuje, stoji u tekstu odbrana maturskog rada.

Ako ti je u izlaganju nešto ispalo — zaboravljen podatak, preskočen slajd — to skoro sigurno niko osim tebe nije primetio, jer komisija ne zna tvoj plan izlaganja. Poređenje sa onim što si vežbao ima smisla tebi, ali ne i njima.

A ako ti je ostalo manje od jednog dana i ne znaš čime da počneš, redosled po kom se uči kad vremena nema stoji u tekstu kako se uči za odbranu kada nema mnogo vremena.

Lista po kojoj se prezentacija pregleda za deset minuta, pre nego što se zatvori do sutra, stoji u poslednja provera prezentacije.

Jedna stvar koju vredi rešiti dok pakuješ torbu: zapiši u telefon broj mentora i razrednog starešine, za slučaj da se ujutru probudiš bolestan. Kome se tada javlja i u kom roku, stoji u tekstu šta ako se razboliš pred odbranu.