Šta ako se razboliš pred odbranu

Nisi prvi kome se to desilo i to nije situacija koja se rešava snalaženjem. Postoji red poteza i on je kratak: javiš se, javiš se rano, i pitaš šta škola traži.

Ono što situaciju kvari nije bolest nego ćutanje. Maturant koji se ne pojavi i ne javi se pravi problem koji nema veze sa zdravljem — komisija je zakazana, članovi su došli, a niko ne zna zašto ga nema. Maturant koji se javio u sedam ujutru nema nikakav problem osim što mu je loše.

Javi se odmah, ne kad ti bude jasnije

Prvi poriv je da se sačeka — možda popusti do podne, možda se stigne, šteta je da se propusti termin oko kog se sve vrtelo nedeljama.

To čekanje je greška. Što se kasnije javiš, to je manje toga što iko može da uradi: raspored dana je već napravljen, komisija je u školi, a tvoj termin je nekome oduzeo vreme.

Pravilo je jednostavno: čim ti bude jasno da nećeš moći, javljaš se. Ako je to veče pre, javljaš se te večeri. Ako je ujutru, javljaš se ujutru, čim se probudiš, a ne sat pre termina.

Ako nisi siguran da li si dovoljno bolestan da ne dođeš — to nije procena koju donosiš sam i u tišini. Javiš se, opišeš kako ti je i pitaš. Odgovor ćeš dobiti odmah.

Kome se javljaš

Redosled koji radi u većini škola:

1. Profesoru mentoru — on te vodi kroz rad i on je prvi koji treba da zna.
2. Razrednom starešini — preko njega ide sve što se tiče izostanaka i opravdanja.
3. Školi, ako ti tako kažu ili ako ni mentora ni starešinu ne dobiješ.

Ne biraj između njih — javi se mentoru i starešini, obojici. Ako se jedan ne javlja na telefon, drugi zna šta dalje.

Kome se tačno javlja i kojim redom razlikuje se od škole do škole. Zato to pitanje ne postavljaš onog jutra kad ti je loše, nego unapred: kad se termin odbrane sazna, pitaš mentora jednu rečenicu — „Kome da se javim ako se nešto desi tog dana?” Odgovor zapišeš u telefon zajedno sa brojem. To je trideset sekundi koje ti se isplate jednom u životu.

Ako ne možeš sam da se javiš, javlja roditelj ili staratelj. To je potpuno uobičajeno i niko to ne gleda kao izbegavanje.

Šta piše u toj poruci

Kratko, konkretno i bez opravdavanja u tri pasusa.

Poštovani, zovem se [ime i prezime], [razred]. Danas u [vreme] mi je zakazana odbrana maturskog rada. Jutros sam se razboleo i imam [kratak opis]. Javljam se na vreme da biste znali. Molim vas da mi kažete šta treba da uradim i kome još da se javim.

Četiri stvari: ko si, koji ti je termin, šta se desilo i pitanje šta dalje. Poslednja rečenica je najvažnija — njome ne tražiš ništa, nego pitaš šta se od tebe očekuje, i time odluku ostavljaš onome ko je i donosi.

Ako ti je glas otišao, pošalji poruku i napiši da zato ne zoveš. Ako zoveš pa se niko ne javi, pošalji i poruku, da ostane trag da si pokušao.

Opravdanje

Skoro svuda se traži neki papir. Šta tačno, u kom obliku i do kada — zavisi od škole, i to je drugo pitanje koje postavljaš onog trenutka kad se javiš.

Ono što vredi znati unapred: papir se najčešće uzima na dan kada si bolestan, ne kasnije. Naknadno vađenje potvrde za dan koji je prošao je komplikovanije nego što se očekuje. Zato, ako ideš kod lekara, uzmi šta ti daju i to sačuvaj, i ako ti se posle učini da nije bilo potrebno.

Sačuvaj i poruke koje si poslao, sa vremenom slanja. One su dokaz da si se javio na vreme, i u retkim slučajevima kad se nešto zakomplikuje, to je jedina stvar koja te pokriva.

Šta biva sa terminom

Ovde nema univerzalnog odgovora i svaki koji bi ti neko dao napamet bio bi nagađanje. Kako se zakazuje novi termin, u kom roku i da li postoji poseban rok za takve slučajeve — uređuje škola. Ima škola koje odbrane rade u više termina pa se lako uklopiš u sledeći, ima onih gde se čeka duže.

Ono što je isto svuda: odluku ne donosiš ti i ne dogovara se sa jednim profesorom usput. Ti se javiš, opraviš izostanak i sačekaš da ti kažu kada je novi termin. Sve ostalo je posao škole.

Praktično, to znači da tvoj zadatak posle javljanja nije da rešavaš raspored nego da ozdraviš i da budeš dostupan. Drži telefon uključen i odgovaraj na pozive — ume da se desi da te zovu isti dan sa novim terminom.

Ako nije ozbiljno: ići ili ne

Nije svaka bolest razlog da se ne pojaviš, i ne treba da bude. Ali postoje dve situacije u kojima odlazak ne pomaže ni tebi ni bilo kome:

• Kad si zarazan. U maloj učionici sa tri člana komisije, prehlada koja se širi nije sitnica. To je i razlog zbog kog će ti u većini slučajeva sami reći da ne dolaziš.
• Kad ne možeš da govoriš. Odbrana je izlaganje. Ako ti glas ne izlazi ili ti je toliko loše da ne možeš da držiš tok misli, izašao si samo da bi rekao da si izašao.

Ako si prehlađen, a možeš da govoriš i nemaš temperaturu — javi mentoru kako ti je i pusti ga da kaže. Vrlo često će odgovor biti da dođeš, i to je u redu. Ponesi vodu i računaj da ćeš govoriti sporije nego na probi.

Ako ideš iako ti nije sjajno, jedno se isplati: skrati izlaganje na ono najvažnije umesto da forsiraš celu verziju. Kako izgleda kraća varijanta i šta se iz nje ne izbacuje, stoji u tekstu koliko traje odbrana.

A ako te pozli već u učionici, usred izlaganja — stani i reci. Jedna rečenica: „Izvinite, nije mi dobro, da li mogu na trenutak da sednem.” Komisija su profesori i to je situacija koju su videli. Niko neće ocenjivati to što si stao, a hoće se primetiti ako pokušaš da nastaviš i izgubiš tok usred rečenice.

Ako ne možeš da nastaviš uopšte, to se kaže isto tako, mirno. Odluka o tome šta dalje je opet na komisiji.

Dani do novog termina

Kad se termin pomeri, najveća opasnost nije bolest nego to što se priprema raspadne — dve nedelje pauze i izlaganje koje si znao napamet više nije tu.

Tri stvari koje to drže na okupu, bez učenja dok ti je loše:

• Ne menjaj ništa u radu ni u prezentaciji. Vreme koje si dobio nije poziv da se rad prepravlja. Sve što je bilo gotovo, ostaje gotovo.
• Dva dana pre novog termina ponovi ceo raspored kao da je prvi put: čitanje rada, pitanja, proba naglas. Onaj isti redosled iz teksta dan pre odbrane i dan odbrane.
• Ne vraćaj se u tremu unapred. Odloženi termin ume da produži nervozu na dve nedelje. O tome šta u tom stanju pomaže, a šta ga pogoršava, piše u tekstu trema pred odbranu.

Jedina stvar koju iz cele ove situacije treba zapamtiti stoji na početku: javiš se rano, pitaš šta se traži, i ostatak nije tvoja odluka.