Kada se poklope maturski, kontrolni i takmičenje

Kad se u istoj nedelji nađu rok za maturski rad, dva kontrolna i takmičenje, redosled se ne određuje po tome šta je najhitnije nego po tome šta se ne može pomeriti.

Kratka verzija, i ona rešava većinu situacija:

1. Takmičenje — datum je određen van škole i ne pomera se ni za koga.
2. Kontrolni — obično se može pomeriti ili nadoknaditi, ali samo ako se pita unapred.
3. Maturski rad — ima najduži rok od svih, pa se najlakše pomera unazad, u nedelje pre.

Iz toga sledi jedina stvar koja stvarno pomaže: maturski se ne rešava u toj nedelji, nego pre nje. Posao koji je rasporediv unapred a nije raspoređen je razlog zbog kog se rokovi uopšte poklope — sami po sebi retko padnu na isti dan.

Ako je nedelja već tu i pomeranje unazad više nije moguće, ostatak teksta je o tome kako se prolazi kroz nju.

Prvo napravi spisak sa datumima

Pre bilo kakvog planiranja, na papir ide sve što ima datum, sa tačnim danom i satom.

Kod maturskog rada upiši pravi rok, ne onaj koji ti se čini. Rok za predaju rada mentoru i rok za predaju škole nisu isto, a razlika između njih ume da bude dve nedelje — proveri kod mentora koji tebe obavezuje.

Kad sve stoji ispisano, obično se vidi da se ne poklapaju četiri stvari nego dve, a da su ostale dve u susednim nedeljama. To je već rešiv raspored.

Šta se pita, i kada

Ovo je deo koji učenici najčešće preskoče, a koji rešava najviše.

Kontrolni se pita najmanje nedelju dana ranije. Ne dan pre. Predmetni profesor u većini slučajeva ima gde da te ubaci ako zna na vreme; dan pre nema.

Kako to izgleda: „U četvrtak imam republičko takmičenje, a u petak je rok za maturski. Da li bih mogao da kontrolni pišem u ponedeljak sa drugom grupom?” Konkretno pitanje, sa predlogom termina, prolazi mnogo češće od „ne stižem”.

Maturski rad se pita kod mentora, i to sa pokazanim delom rada, ne samo sa molbom. Razlika između „ne stižem” i „evo, gotova su dva poglavlja od tri, treće mi treba još pet dana” je razlika između odbijenog i odobrenog pomeranja.

Takmičenje se prijavljuje profesoru koji te sprema, i kroz njega se najčešće rešavaju izostanci sa drugih časova.

Šta se tačno kaže mentoru kad se rok probija, sa kojim se konkretnim predlogom ide i šta se izbacuje iz rada, razloženo je u kasnim sa maturskim radom.

Redosled kad se ne može sve

Kad je jasno da nešto mora da trpi, gleda se šta se najteže popravlja kasnije.

Prvo ide ono što se ne ponavlja. Takmičenje je jednom. Odbrana rada je zakazana. Ti termini nose sve ostalo za sobom.

Zatim ono što je najbliže. Ne najveće, nego najbliže. Rad koji se predaje za tri nedelje nema prioritet nad kontrolnim koji je sutra, ma koliko rad bio veći posao.

Na kraju ono što se može nadoknaditi. Kontrolni se često piše ponovo, popravlja se, ili se ocena zatvara na drugi način. Rok za predaju rada škole je najčešće čvrst.

Jedna stvar se namerno ne stavlja na kraj spiska: spavanje. Nedelja sa tri obaveze prođe uz pet sati sna; nedelja sa tri obaveze i tri prospavane noći ne prođe uopšte, jer prvo strada koncentracija, a sa njom i sve tri obaveze odjednom.

Kako izgleda raspored takve nedelje

Princip je da se različiti poslovi ne mešaju u istom bloku. Učenje za kontrolni i pisanje rada traže drugu vrstu pažnje i smenjivanje između njih troši vreme na samo prebacivanje.

Ono što radi:

• Jutro i prepodne — ono što traži najviše glave. Za većinu je to pisanje ili računanje.
• Popodne posle škole — učenje za kontrolni, u blokovima od četrdeset pet minuta.
• Veče — poslovi koji ne traže svežu glavu: sređivanje literature, formatiranje, provera fusnota, prekucavanje beležaka.

Uveče pred takmičenje ili kontrolni ne piše se rad. Poslednji sat pre spavanja je uvek bolji za ponavljanje nego za pisanje.

Koliko se realno napiše u jednom popodnevu i zašto treći sat ne vredi kao prvi, izmereno je u koliko se piše dnevno.

Dani koji se gube na put i čekanje

Takmičenje van grada ne oduzima jedan dan nego često dva, i to se pri planiranju redovno zaboravi. Dan pre se putuje ili se rano leže, sam dan otpada ceo, a dan posle je obično neupotrebljiv za bilo šta ozbiljno.

Zato se u spisku obaveza uz takmičenje upisuju tri dana, ne jedan. Ako se onda ispostavi da rok za rad pada baš u taj trodnevni blok, to se vidi na vreme i pomeranje se traži dok je još moguće.

Dva praktična poteza za same te dane:

• Ponesi nešto što se radi u autobusu ili u čekanju — čitanje literature, provera spiska izvora, pisanje pitanja za mentora. Ne pisanje poglavlja; to u autobusu ne ide.
• Javi razrednom unapred da ćeš izostati, i pitaj šta se tih dana radi iz predmeta koje propuštaš. Izostanak najavljen unapred i izostanak objašnjen posle nisu ista stvar.

Šta se kod rada može odložiti bez štete

Nije ceo maturski rad jednako hitan. U nedelji sa gužvom, ovo se odlaže bez posledica:

• Formatiranje, sadržaj i numeracija. Posao od jednog popodneva, radi se na kraju.
• Prezentacija i skripta. Prave se posle predaje rada, ne uporedo s njim.
• Dodatna literatura. Ako rad ima pokriće, šesti izvor ne menja ocenu.
• Doterivanje poglavlja koja su gotova. Gotovo je bolje od doteranog.

Ono što se ne odlaže je poglavlje koje uopšte nije napisano i deo sa tvojim podacima, jer oni traže tuđe učešće — ispitanike, merenje, nečije vreme.

Ako se poklope maturski rad i priprema za maturu

Ovo je poseban slučaj, jer tu nema jednokratnog roka nego dva posla koji traju mesecima i sudaraju se stalno.

Pravilo koje se pokazuje kao najkorisnije: maturski rad se gura što ranije, a priprema se ostavlja za period kad rad više ne postoji. Rad se može raditi u septembru; priprema u septembru ne vredi mnogo, jer se do juna zaboravi.

Kako se to raspoređuje po nedeljama i šta roditelj tu može da preuzme, razloženo je u rad uz pripremu za maturu.

Kako se ovo izbegava sledeći put

Gotovo svaki sudar rokova ima isti uzrok: maturski je bio odložen dok nije postao hitan.

Tri navike koje ga drže van gužve:

• Upiši rokove čim ih saznaš, u isti kalendar sa kontrolnim i takmičenjima. Poklapanje se vidi mesec dana unapred, dok se još može rešiti.
• Radi u malim blokovima od početka. Sat i po dva puta nedeljno kroz dva meseca je ceo rad, bez ijedne neprospavane noći.
• Završavaj delove do kraja. Tri gotova poglavlja su bolja pozicija u gužvi od šest započetih.

Kako ceo posao izgleda raspoređen po nedeljama, sa skraćenim verzijama za tri nedelje i za sedam dana, stoji u plan pisanja maturskog rada. A ako je gužva takva da rad ne stigne ni do plana, šta kad poglavlje ne ide opisuje kako se pokreće tekst koji stoji.