Kako se maturski radi uz pripremu za maturu

Problem nije u broju sati. Problem je u tome što maturski rad i priprema za maturu traže istu vrstu koncentracije, a u završnom razredu se obično poklope u istim nedeljama.

Rešenje koje radi ima tri dela i celo staje u jednu rečenicu: rad se gura unapred, dok priprema još nije uzela zamah; kad priprema krene, radu se ostavljaju samo poslovi koji ne traže svežu glavu; a dve stvari se nikad ne rade u istom bloku.

Konkretno to znači:

• Do kraja prvog polugodišta — tema odobrena, literatura skupljena, plan poglavlja napisan.
• Zima i rano proleće — razrada. To je jedini period u kom se piše bez pritiska.
• Kad priprema krene ozbiljno — radu ostaju formatiranje, literatura, prezentacija i skripta. Ti poslovi se rade i umoran.

Rokovi za prijavu teme i predaju rada nisu svuda isti, kao ni raspored pripremne nastave — prva dva datuma uzmi od profesora mentora, treći od razrednog starešine, i tek onda pravi raspored. Sve ispod je okvir u koji se ti datumi upisuju.

Zašto se ta dva posla sudaraju

Priprema za maturu i prijemni je posao pamćenja: prolaziš gradivo, rešavaš zadatke, ponavljaš. Maturski rad je posao sastavljanja: čitaš, biraš, pišeš svoje rečenice.

Sastavljanje je sporije da se pokrene i brže se raspada kad si umoran. Zato đak koji ujutru rešava testove, a uveče pokušava da napiše poglavlje, obično do ponoći ima pola strane i osećaj da ništa nije uradio — iako je radio šest sati.

Redosled koji tu pomaže je jednostavan: pisanje ide na početak dana, ponavljanje na kraj. Ponavljanje gradiva umoran i dalje ima smisla; pisanje nema.

Šta se radi ranije

Poslovi koje treba završiti pre nego što priprema uzme sve termine:

Ako ti je razrada gotova pre nego što priprema krene, ostatak posla je tehnički i ne oduzima glavu. Ako nije, svaka nedelja pripreme ti dodatno otežava povratak u tekst. Kako se plan po nedeljama pravi unapred: plan pisanja maturskog rada.

Šta se može raditi umoran

Ovi poslovi ne traže koncentraciju i zato se guraju u nedelje pune pripreme:

• formatiranje — prored, margine, naslovi, numeracija stranica,
• sadržaj i spisak literature — mehanički posao po abecedi,
• fusnote — ako su izvori usput beleženi,
• prezentacija — pravi se iz gotovog rada, slajd po slajdu,
• skripta izlaganja — prepisuje se iz rada i skraćuje,
• čitanje rada naglas — tu se nalaze greške, a ne piše se ništa novo.

Svi ti poslovi mogu da stanu u pola sata između dve sesije učenja. Kako tačno izgleda jedno popodne pisanja i koliko realno daje: koliko se napiše za jedno popodne.

Pravilo odvojenih blokova

Nikad u istom bloku. To je jedino pravilo iz ovog teksta koje nema izuzetak.

Ako ti je popodne podeljeno na dva sata matematike i dva sata rada, između njih ide pauza od bar pola sata u kojoj ne gledaš ni jedno ni drugo. Bez te pauze u rad ulaziš sa glavom punom zadataka, pišeš petnaest minuta i odustaješ.

Isto važi i za dane: jedan dan nedeljno bez ijednog od ta dva posla nije luksuz nego uslov da ostalih šest budu upotrebljivi.

Nedeljni raspored kad se sve poklopi

Okvir koji se pokazao izdržljivim, za nedelju u kojoj se i uči i piše:

Tri termina za rad nedeljno, ukupno sedam sati. To je dovoljno da se razrada od tri poglavlja završi za pet do šest nedelja, bez ijedne neprospavane noći. Ista računica u ukupnim satima: koliko vremena treba za maturski rad.

Ako se rok za predaju poklopi sa pripremnom nastavom

Prvo pitaj, pa planiraj. Rečenica koja se šalje mentoru:

Poštovani, u nedelji od [datum] imam pripremnu nastavu svakog dana. Da li mogu rad da predam [datum ranije], ili postoji drugi termin predaje? Razrada mi je gotova, ostaju formatiranje i prilozi.

Dva razloga zašto ova poruka prolazi: nudi rešenje umesto da traži odlaganje, i pokazuje da rad postoji. Mentor koji zna da si pri kraju lakše izlazi u susret nego onaj koji prvi put čuje za rad.

Ako je rok već prošao ili je tako blizu da se ne stiže, to je druga situacija i rešava se drugim redosledom: kasnim sa maturskim radom.

Šta roditelj može da preuzme

Bez pisanja i bez „da ti ja to sredim”. Ono što stvarno pomaže:

• odlazak u biblioteku i vraćanje knjiga,
• štampanje i koričenje, i to dan ranije, ne na dan predaje,
• čuvanje kućnog rasporeda — da se termin za rad ne pojede obavezama,
• jedno čitanje gotovog rada naglas, kao prvi čitalac koji nije iz tvoje glave.

Detaljnije o granici između pomoći i preuzimanja: kako roditelj može da pomogne.

Raspust je najjeftinije vreme

Nedelja bez nastave vredi kao tri obične nedelje, jer u njoj imaš cela pre podneva — a pre podne je jedini deo dana u kom se piše punom snagom.

Praktično: u zimskom raspustu, ili u bilo kojoj nedelji bez nastave pre početka pripreme, staje pet do šest sesija po tri sata. To je cela razrada rada od dvadesetak strana, ako je literatura već skupljena.

Uslov je da se literatura skupi pre raspusta, dok su biblioteka i mentor dostupni. Đak koji u raspust uđe sa spiskom izvora i planom poglavlja izađe iz njega sa gotovom razradom; đak koji u raspust uđe sa idejom izađe sa istom idejom.

Jedan dan u toj nedelji ostavi potpuno slobodan. Šest dana pisanja zaredom ne postoji ni kod ljudi koji od pisanja žive.

Nedelja pred maturu

U toj nedelji maturski rad ne postoji. Ako je sve gore odrađeno, on je odavno predat; ako nije, i dalje se ne radi u toj nedelji, jer bi te koštao ispita.

Jedini izuzetak je odbrana koja pada u istu nedelju. Tada se rad ne dira, samo se izlaganje jednom pročita naglas sa štopericom — dvadesetak minuta, uveče pre dana odbrane. Šta se tačno radi tog dana: dan pre odbrane maturskog rada.

Ako se u istoj nedelji nađu i kontrolni i takmičenje, redosled po kom se to rešava stoji u kada se poklope maturski, kontrolni i takmičenje.