Lista slika i tabela

Spisak slika i tabela je jedna strana na početku rada koja izgleda kao mali sadržaj: redom stoje svi prilozi iz teksta, sa brojem, nazivom i stranom na kojoj se nalaze.

Nije obavezan deo svakog rada. Ali kad se traži, a nema ga, to je primedba koja se vraća; a kad se pravi ručno, skoro uvek pokazuje pogrešne brojeve strana.

Kada rad uopšte traži zaseban spisak

Pravilo je jednostavno: spisak ima smisla kad čitalac može poželeti da se vrati na određenu sliku ili tabelu, a ne zna gde je.

Praktično, to znači:

• Manje od tri-četiri priloga — spisak nije potreban. Dodaje stranu, a ne donosi ništa.
• Više od pet — počinje da ima smisla.
• Rad sa merenjima, anketom ili tehničkim crtežima — spisak se očekuje, jer su tabele glavna građa rada.

Bez obzira na to koliko ih imaš, odluku donosi uputstvo tvoje škole ili mentor. Neke škole traže spisak uvek, neke nikad, neke samo za tabele. To je pitanje od trideset sekundi i postavlja se pre nego što se strana pravi.

Gde spisak stoji

Uobičajen redosled prvih strana rada:

1. Naslovna strana
2. Sadržaj
3. Spisak slika i tabela
4. Uvod

Dakle: odmah posle sadržaja, pre uvoda. Ne na kraju rada i ne unutar priloga.

Spisak nosi svoj naslov — „Spisak slika i tabela”, „Popis slika i tabela” ili kako je u uputstvu — i taj naslov ulazi u sadržaj kao i svaki drugi. Kako se sadržaj pravi i ažurira: sadržaj maturskog rada.

Jedan spisak ili dva

Oba rešenja se koriste i oba su ispravna; bira se prema tome koliko čega ima.

Jedan spisak, pod naslovom „Spisak slika i tabela”, radi kad priloga ima malo. Unutar njega se prvo idu slike, pa tabele, svaka grupa sa svojim podnaslovom.

Dva odvojena spiska — „Spisak slika” i „Spisak tabela”, jedan ispod drugog — jasnija su kad ih ima više od desetak, i to je češće rešenje u radovima sa merenjima.

Grafikoni idu u jedan od ta dva, zavisno od toga kako su u radu označeni. Ako si ih potpisivao kao „Grafikon 1”, dobijaju svoj treći spisak; ako si ih označavao kao slike, idu među slike. Bitno je da se isti izbor drži kroz ceo rad.

Kako izgleda jedan unos

Unos ponavlja tačno ono što piše u potpisu ispod slike, bez izvora, i na kraju nosi broj strane:

Slika 1. Položaj merne stanice na obali reke … 12

Slika 2. Uzorak vode uzet 14. marta 2026. … 13

Tabela 1. Rezultati merenja po mesecima … 15

Pravila su kratka:

• Isti tekst kao u potpisu. Ako se razlikuju, greška je u spisku, jer se potpis ne menja zbog spiska.
• Bez izvora. Izvor stoji ispod slike u tekstu, ne u spisku.
• Brojevi idu redom, bez preskakanja.
• Tačkice ili tabulator do broja strane, isto za sve unose.
• Font i veličina kao u sadržaju.

Kako se potpis piše i gde tačno stoji izvor: kako ubaciti slike i tabele u maturski rad.

Kako se pravi automatski

Ovo je jedini način koji preživi izmene rada, i uslov je samo jedan: potpisi moraju biti ubačeni kao potpisi, a ne otkucani kao običan tekst.

U Wordu:

1. Klikni na sliku, pa References → Insert Caption.
2. U polju Label izaberi Slika ili Tabela. Ako oznake nema, napravi je preko New Label.
3. U Position izaberi da stoji ispod slike, odnosno iznad tabele, kako je u uputstvu.
4. Dopiši naziv iza broja i potvrdi.

Kad su svi potpisi tako ubačeni, spisak se pravi u dva klika:

1. Stani kursorom na stranu gde spisak treba da bude.
2. References → Insert Table of Figures.
3. U polju Caption label izaberi Slika i potvrdi.
4. Ponovi isto za Tabela, ispod prvog spiska.

Dobija se gotova strana sa tačnim brojevima. Kad se rad promeni, spisak se osvežava desnim klikom na njega → Update field → Update entire table, isto kao sadržaj.

Uz to dobijaš i automatsku numeraciju: ako ubaciš novu sliku u sredinu rada, sve iza nje se prebroje same. Zbog toga se potpisi preko Insert Caption isplate i u radu koji spisak uopšte neće imati.

Ako potpisi nisu polja

Ako si potpise kucao ručno, Insert Table of Figures neće naći ništa i strana će ostati prazna ili će se pojaviti poruka da nema stavki.

Dve mogućnosti:

Prepravi potpise. Ako slika ima desetak, ovo traje oko pola sata i rešava i numeraciju i spisak odjednom. Obriši otkucan tekst ispod slike i ubaci pravi potpis.

Napravi spisak ručno. Radi kod malog broja priloga i kad je rad već gotov. Tada obavezno:

• Kucaj ga poslednjeg, tek kad se ništa više ne pomera.
• Koristi tabulator sa tačkicama, ne razmaknicu — poravnanje napravljeno razmacima se raspadne pri izvozu.
• Proveri svaki broj strane otvaranjem te strane, ne po sećanju.

U Google dokumentima automatski spisak slika ne postoji na isti način, pa se u njima spisak pravi ručno, po istim pravilima.

Prilozi se ne mešaju sa spiskom

Tabela koja stoji u prilozima na kraju rada nije deo spiska slika i tabela iz glavnog dela — osim ako uputstvo izričito traži da bude.

Prilozi imaju svoj popis, i on ide ili na početku dela sa prilozima ili u sadržaju, kao stavke „Prilog 1”, „Prilog 2”. Šta se sve stavlja u priloge i kako se numerišu: prilozi u maturskom radu.

Ako nisi siguran da li tvoja duga tabela ide u tekst ili u priloge, odluči to pre nego što praviš spisak. Premeštanje posle ruši i numeraciju i spisak.

Šta se najčešće pokvari

• Spisak pokazuje stare brojeve strana. Nije osvežen posle poslednjih izmena. Osvežava se poslednji, zajedno sa sadržajem.
• Dve slike nose isti broj. Potpisi su kucani ručno, pa je ubacivanje nove slike u sredinu prošlo nezapaženo.
• U spisku stoji naziv koji se razlikuje od potpisa. Naziv je u tekstu menjan, a spisak je pravljen ranije.
• Tabela je u spisku, a u radu je više nema. Ostatak iz ranije verzije.
• Spisak je na kraju rada. Nije greška u sadržaju, ali se ne traži tamo.
• Grafikoni su čas „Slika”, čas „Grafikon”. Odluči jedno i vrati se kroz rad da ujednačiš sve potpise, jer se u spisku ta nedoslednost vidi odjednom.

Da li spisak ulazi u obim

Strane sa spiskom slika i tabela se u većini uputstava ne broje u obim rada, isto kao ni naslovna i sadržaj. Ali to je pretpostavka, ne pravilo — proveri kod mentora, jer se razlikuje od škole do škole.

Isto pitanje reši i za numeraciju: da li strana sa spiskom nosi broj i da li se broji u redosled. Kako se to podešava bez ručnog kucanja: numeracija stranica u maturskom radu.

Provera pre predaje

Otvori spisak i uporedi ga sa radom, ovim redom:

1. Broj stavki u spisku jednak je broju slika i tabela u radu.
2. Svaki broj strane vodi na pravu stranu — proveri prvu, srednju i poslednju stavku.
3. Nazivi se slovo u slovo poklapaju sa potpisima.
4. Numeracija ide redom, bez rupa i bez ponavljanja.
5. Spisak je osvežen posle poslednje izmene u radu.

Pet stavki, dva minuta. Ako se nešto ne slaže, greška je skoro uvek u tome što spisak nije osvežen — a ne u tome što je pogrešno napravljen.