Kada biraš između dve teme
Tri pitanja koja razdvajaju izvodljivu temu maturskog rada od one koja je samo privlačna, i šta se radi kad obe prođu ili obe padnu.
Kratak odgovor
Obe teme prođu kroz tri pitanja: da li o njoj možeš da napišeš plan od pet poglavlja bez guglanja, da li si izvore video svojim očima, i da li u njoj ima nešto što možeš sam da utvrdiš. Tema koja na sva tri ima odgovor je izvodljiva. Privlačnost je tek četvrto pitanje i razrešava neodlučnost, ne bira umesto prva tri.
Imaš dve teme na stolu. Obe su u redu, obe bi mentor verovatno odobrio, i biraš jednu.
U ovom trenutku skoro svi biraju istim putem: uzmu onu koja je zanimljivija. To je razumljiv kriterijum i nije pogrešan — ali dolazi prerano. Zanimljivost teme se oseti u prvoj nedelji; izvodljivost se oseti u trećoj, kad tražiš peti izvor koji ne postoji.
Zato ide obrnuto. Prvo tri pitanja o izvodljivosti, pa tek onda ono koja ti je zanimljivija.
Ova tri pitanja ne mere kvalitet teme uopšte — za to postoji dobra i loša tema za maturski rad. Ova tri se postavljaju obema temama istovremeno i porede se odgovori.
Pitanje 1: Možeš li da napišeš plan, bez guglanja
Uzmi papir, pogledaj na sat i za svaku temu napiši pet naslova poglavlja. Pet minuta po temi, bez otvaranja pretraživača.
To je to. Nema drugog dela.
Ono što se skoro uvek desi: za jednu temu naslovi izlaze sami, možda i šest ili sedam. Za drugu napišeš dva, pa staneš i počneš da pišeš „uvod u problematiku” i „opšte o temi”.
Ta razlika nije slučajna. Tema o kojoj već umeš da napišeš plan je tema o kojoj već nešto znaš — iz škole, iz čitanja, iz sopstvenog iskustva. Tema za koju ti treba pretraga da bi uopšte znao od čega se sastoji je tema koju ćeš učiti od nule, i to učenje ulazi u isti rok.
Dva znaka upozorenja u onome što napišeš:
- Poglavlja koja bi stajala u bilo kom radu — „pojam i podela”, „istorijat”, „stanje u svetu”. To nisu tvoja poglavlja nego mesta koja si popunio.
- Poglavlja koja se mogu zameniti mestima bez ikakve štete. To znači da nisu ni u kakvom odnosu, pa rad neće imati linija kojom ide.
Pitanje 2: Da li si izvore video svojim očima
Ne „ima li o tome literature” — o skoro svemu ima nečega. Nego: da li si otvorio bar tri izvora i video da su upotrebljivi.
Za svaku temu, dvadeset minuta:
- Potraži i otvori tri izvora. Ne gledaj naslove na listi rezultata — otvori ih.
- Za svaki proveri da li ima autora, datuma i nečega konkretnog, a ne samo opštih rečenica.
- Zapiši gde si ga našao, odmah. Ako se odlučiš za tu temu, imaš početak spiska literature; ako ne, izgubio si dva minuta.
Ono što se ne broji: naslovi koje si video u listi rezultata, tuđi seminarski radovi i sajtovi bez autora i datuma. Izvor koji nisi otvorio je pretpostavka, ne izvor.
Ishodi koji se javljaju i šta znače:
| Šta nalaziš | Šta to znači |
|---|---|
| Tri upotrebljiva izvora za dvadeset minuta | Tema je otvorena, kreni |
| Mnogo naslova, ali sve opšte i isto | Tema je preširoka — suzi je pre nego što odlučiš |
| Samo blogovi i forumi | Tema je preuska ili prezahtevna za srednju školu |
| Sve na stranom jeziku | Izvodljivo, ali računaj na sporije čitanje |
Ako jedna tema ovde prolazi, a druga ne, odluka je u velikoj meri već pala. Kako se preširoka tema spušta na meru: kako suziti temu maturskog rada.
Pitanje 3: Ima li u njoj nešto što možeš sam da utvrdiš
Ovo pitanje razdvaja rad koji je prepričana literatura od rada koji ima nešto svoje.
Za svaku temu pitaj se: postoji li nešto o čemu ja mogu da prikupim podatak koji ne stoji ni u jednoj knjizi?
Oblici koji su u srednjoj školi izvodljivi:
- kratka anketa u svom odeljenju ili svojoj školi;
- poređenje dva izvora, dva perioda ili dva mesta;
- obilazak, brojanje ili posmatranje sa fotografijama;
- razgovor sa nekim ko se time bavi;
- jednostavan ogled ili merenje koje se može ponoviti.
Tema u kojoj ništa od ovoga nije moguće i dalje može da bude dobra tema. Ali će to biti rad koji stoji samo na literaturi, pa ti u poređenju nosi jedan bod manje — i traži da teorijski deo bude ozbiljniji.
Tema u kojoj jeste moguće nosi dve prednosti odjednom: imaš poglavlje koje nijedan drugi rad nema, i na odbrani imaš o čemu da pričaš bez učenja napamet.
Ako obe teme prolaze i ovde, izaberi onu u kojoj je taj deo manji i sigurniji. Anketa u svom odeljenju se sprovede za dva dana; razgovor sa nekim iz ustanove zavisi od tuđeg kalendara i ume da propadne.
Upiši obe i uporedi
Tabela na papiru, pet minuta:
| Tema A | Tema B | |
|---|---|---|
| Koliko poglavlja sam napisao za pet minuta | ||
| Koliko upotrebljivih izvora sam otvorio | ||
| Šta u njoj mogu sam da utvrdim | ||
| Koliko bi me umorila posle tri nedelje |
Poslednji red je ono četvrto pitanje, i sada je na svom mestu — posle prva tri, ne umesto njih. Tema koja ti je potpuno strana troši dvostruko više vremena, jer se svaki pojam uči od nule. To je stvaran trošak, ne sentimentalnost.
Po pravilu, posle popunjene tabele odluka se vidi sama. Ako se ne vidi, čitaj dalje.
Kad obe prođu i kad obe padnu
Obe prođu. Onda je odluka stvarno tvoja i ne postoji pogrešan izbor. Dva razmatranja koja u tom slučaju odlučuju:
- Ko je mentor. Ako jedna tema pada pod predmet nastavnika koji temu poznaje i rado je vodi, to vredi više nego mala razlika u zanimljivosti.
- Da li ti tema kasnije nečemu služi. Ponekad služi, ponekad ne, i to nije obavezan kriterijum: tema i budući fakultet.
Nemoj da tražiš savršen kriterijum. Dva dana premišljanja između dve dobre teme košta više od bilo koje razlike među njima.
Obe padnu. Obično na drugom pitanju — nema izvora. To ne znači da obe teme otpadaju, nego da su obe preširoke ili preuske, i da treba pomeriti granicu, ne temu. Suzi obe za jedan korak i ponovi pitanja.
Jedna prođe, ali te ne zanima. Uzmi nju. Ugao koji te zanima se skoro uvek može naći unutar teme koja je izvodljiva, a izvori se ne mogu izmisliti unutar teme koja ih nema.
I još jedno pravilo koje vredi više od svakog kriterijuma: odluči u roku od tri dana. Svaki dan premišljanja je dan manje za pisanje, a nijedna od dve teme se u tom vremenu neće promeniti.
Pre nego što odlučiš, pitaj mentora
Sve ovo možeš sam, ali poslednji korak ne ide sam.
Odnesi obe teme, sa po tri rečenice o svakoj i sa spiskom izvora koje si našao, i pitaj direktno: „Koja bi od ove dve bila bolja za maturski rad i zašto?”
Mentor vidi ono što ti ne vidiš — da je jedna tema već rađena u školi prošle godine, da druga traži podatke koji se ne mogu dobiti, ili da obe treba suziti na isti način. Odgovor obično stiže u jednoj rečenici i poštedi te nedelje.
Šta se nosi na taj razgovor i kako se dogovor zapisuje: razgovor sa mentorom o temi.
Tema koju nisi izabrao
Ne baca se. Zapiši je, zajedno sa izvorima koje si za nju našao, u isti fajl gde ti stoje beleške.
Dva razloga. Prvi: ako se izabrana tema pokaže kao slepa ulica u prvoj nedelji, imaš gotovu rezervu i ne kreće se od nule. Drugi: teme se ponekad ukrste. Ono što si našao za jednu ume da posluži kao poređenje ili primer u drugoj, a poređenje je upravo ono što rad izdvaja.
I poslednje: odluka nije doživotna. Dok je rok za prijavu otvoren, tema se menja bez drame — teže je posle, kad je pola rada napisano.