Kako se piše o grafikonu u tekstu
Grafikon se u maturskom radu ne prepričava nego se iz njega izvodi rečenica: koje tri rečenice idu uz njega i koje se reči ne smeju koristiti.
Najčešća greška u delu rada sa rezultatima nije loš grafikon. Loš je tekst pored njega.
Izgleda otprilike ovako: „Na grafikonu 3 vidi se da je 45% ispitanika odgovorilo sa da, 32% sa ne, a 23% nije znalo.” Sve tačno, ništa pogrešno — a rečenica nije uradila ništa, jer je ponovila ono što svako vidi pogledom.
Grafikon i tekst ne rade isti posao. Grafikon pokazuje brojeve; tekst kaže šta iz njih sledi. Ako tekst samo prepisuje brojeve, jedno od to dvoje je višak.
Ovaj tekst je o rečenici u radu. Kako se grafikon uopšte crta i kako izgleda na slajdu, to su druga dva pitanja.
Tri rečenice koje idu uz svaki grafikon
Uz svaki prikaz u radu idu najmanje tri rečenice, i svaka radi drugi posao.
1. Najava — pre grafikona. Jedna rečenica koja kaže šta sledi i zašto. „Odgovori na pitanje o načinu dolaska do škole prikazani su na Grafikonu 3.”
Grafikon koji se u tekstu ne najavi izgleda kao da je upao. Isto važi i za slike i tabele — svaki prikaz se pominje u tekstu pre nego što se pojavi.
2. Nalaz — posle grafikona. Jedna rečenica koja kaže šta je najvažnije na tom grafikonu. Ne sve; ono jedno zbog čega grafikon uopšte postoji u radu.
„Najveći deo anketiranih dolazi javnim prevozom, a pešice ih dolazi manje od desetine.”
3. Tumačenje. Jedna do dve rečenice koje kažu šta to znači za tvoju temu. Ovo je rečenica zbog koje ceo deo postoji.
„Pošto najveći deo učenika zavisi od reda vožnje, kašnjenja na prvi čas ne mogu se objasniti samo navikama učenika.”
Prve dve rečenice može da napiše bilo ko ko gleda isti grafikon. Treću možeš samo ti, jer ona povezuje podatak sa pitanjem tvog rada. Zato se ona ocenjuje.
Šta znači „ne prepričavaj”
Prepričavanje je kad tekst ide kroz grafikon redom i izgovara sve što se na njemu vidi.
Prepričano:
Na grafikonu se vidi da je u prvoj godini vrednost bila 12, u drugoj 15, u trećoj 19, u četvrtoj 18, a u petoj 24.
Izvedeno:
Vrednost je kroz pet godina porasla dvostruko, uz jedini pad u četvrtoj godini. Taj pad se poklapa sa periodom kada je rad na terenu bio prekinut, pa se verovatno odnosi na broj merenja, a ne na samu pojavu.
Druga verzija ne navodi nijedan broj koji se sa grafikona ne vidi. Ona bira dva podatka od pet — ukupan smer i jedan izuzetak — i kaže šta sa njima.
Pravilo koje pomaže: u tekst ide ono što se sa grafikona ne vidi. Smer, izuzetak, poređenje sa nečim drugim, objašnjenje. Pojedinačne vrednosti se vide i ne prepisuju se.
Koliko brojeva ide u rečenicu
Najviše dva ili tri po rečenici. Rečenica sa šest procenata se ne čita nego preskače.
Praktična pravila:
- Ne ponavljaj ceo skup podataka. Ako grafikon ima sedam kategorija, u tekstu se pominju najviše dve — najveća i ona koja iznenađuje.
- Zaokruži kad je to poštenije. „Oko dve trećine” se pamti; „64,7%” se ne pamti, a u anketi sa trideset ispitanika daje lažnu preciznost.
- Uz procenat idi i broj, bar jednom. „Dve trećine ispitanika (20 od 30)” je poštenije od samog procenta, jer čitalac odmah vidi na čemu procenat stoji.
- Ne mešaj procente i broj ispitanika u istoj rečenici više od jednom, jer se gubi na čemu se šta odnosi.
Reči koje se smeju i one koje se ne smeju
Ovo je mesto gde se najčešće ode predaleko, i gde komisija najčešće postavi pitanje.
| Sme se | Ne sme se |
|---|---|
| „raste”, „opada”, „veći je od” | „raste zbog”, „uzrokuje” |
| „razlika je vidljiva” | „dokazano je” |
| „ispitanici su češće navodili” | „ljudi misle” |
| „u anketiranoj grupi” | „u Srbiji”, „kod mladih” |
| „podaci upućuju na to da” | „podaci pokazuju da uvek” |
Razlog je jedan: grafikon pokazuje da se dve stvari javljaju zajedno, ne da jedna izaziva drugu. Iz toga što dve linije idu istim smerom ne sledi da je jedna uzrok. To je najčešća greška u tumačenju i najlakše pitanje koje komisija može da postavi.
Ako misliš da veza jeste uzročna, tako i napiši — kao pretpostavku, sa razlogom: „Moguće objašnjenje je…, ali se iz ovih podataka to ne može utvrditi.”
Isto važi i za granice uzorka: ono što si našao odnosi se na ljude koje si anketirao, ne na sve. Kako se to uklapa u ceo deo sa rezultatima — opis postupka, prikaz, tumačenje i ograničenja: kako se piše o sopstvenom istraživanju.
Kad grafikon ne pokazuje ništa
Dešava se: kategorije su skoro jednake, razlike nema, linija stoji ravno.
To nije razlog da se grafikon izbaci, ni da se tekst natera da nešto pronađe. Nalaz da razlike nema je nalaz i tako se i napiše:
„Razlike između dve grupe praktično nema — odstupanje je manje od jednog ispitanika po kategoriji. To znači da se pretpostavka o razlici po godini nije potvrdila.”
Ono što se ne radi: ne uvećava se razlika promenom skale da bi izgledala veće. Osa koja ne počinje od nule pretvara sitnu razliku u strminu, i to je stvar koju ljudi koji čitaju mnogo radova primete odmah.
Ako grafikon stvarno ne nosi nikakvu informaciju za tvoje pitanje, ne izbacuj podatke — premesti prikaz u priloge i u tekstu ostavi jednu rečenicu o tome šta je nađeno.
Isto važi i za grafikon koji pokazuje nešto što nisi očekivao. To se ne prećutkuje i ne uklanja — napiše se šta je nađeno i, ako imaš pretpostavku zašto, ona se označi kao pretpostavka.
Gde tumačenje stoji
Dve mogućnosti i obe su uredne, ali se ne mešaju.
Uz svaki grafikon. Nalaz i tumačenje idu odmah ispod prikaza. Radi kad u radu ima malo grafikona ili kad su o različitim stvarima.
Prikazi redom, pa tumačenje na kraju poglavlja. Radi kad grafikona ima više i kad se tumače zajedno. U tom slučaju ispod svakog grafikona ide samo rečenica o nalazu, a tumačenje dolazi u odeljku koji ih povezuje.
Šta se ne radi: isto tumačenje na dva mesta — jednom ispod grafikona, pa opet u zaključku poglavlja. Ponavljanje se primeti i čita se kao punjenje.
U zaključku rada grafikoni se više ne pominju pojedinačno. Tamo ide odgovor na pitanje iz uvoda, a ne ponovni prolaz kroz podatke.
Ako grafikona ima mnogo, a tumačenje ide na kraju poglavlja, proveri da se u tom odeljku svaki od njih zaista pominje. Prikaz koji se u tekstu nigde ne spomene nema razlog da bude u radu i seli se u priloge.
Sitnice koje se previde
- Broj i naziv. Svaki grafikon ima broj i naziv, i u tekstu se poziva po tom broju, ne sa „na grafikonu iznad”. Prelom ume da pomeri prikaz na drugu stranu.
- Izvor. Ako je grafikon tvoj, ispod stoji da je rađen po sopstvenim podacima. Ako je preuzet, ispod stoji odakle. Kako se to tačno piše: slike i tabele u maturskom radu.
- Naslov koji kaže šta se vidi. „Grafikon 3: Način dolaska do škole” je bolji od „Grafikon 3: Rezultati”.
- Grafikon ili tabela. Ako čitalac treba da uporedi smer, ide grafikon. Ako treba da očita tačan broj, ide tabela: kako se pravi tabela.
Provera u jednoj rečenici. Prekrij grafikon rukom i pročitaj tekst oko njega.
Ako tekst i dalje nešto kaže, napisan je kako treba. Ako bez slike ostaje spisak brojeva bez smisla, tekst je prepričavao umesto da izvodi — i tu je posao.