Šta nastavnik misli kad kaže „produbi"
Prevod najčešćih primedbi mentora u konkretan zadatak: šta traže produbi, proširi, previše je opisno, poveži sa temom i nije potkrepljeno.
Primedbe mentora skoro uvek stanu u jednu reč na margini. „Produbi.” „Proširi.” „Uopšteno.” „Poveži.”
Nisu napisane kratko zato da bi bile zagonetka, nego zato što mentor u glavi ima potpuno jasnu sliku onoga što nedostaje i pretpostavlja da je i tebi jasna. Nije.
Ovaj tekst je prevod. Za svaku primedbu: šta obično znači, šta je konkretan zadatak i šta ne znači — jer pogrešno pogađanje košta dan pisanja koji se opet vrati.
„Produbi”
Šta znači: u tom delu si rekao šta je nešto, a ne i zašto i šta iz toga sledi. Tekst stoji na nivou opisa i zaustavlja se tamo gde bi razrada tek počela.
Šta je zadatak: uzmi tvrdnju koja tu stoji i dodaj joj tri sloja — razlog, posledicu i primer. Ne novo poglavlje; iste stvari, dublje.
Kako to izgleda u praksi:
- Bilo je: „Broj učenika koji koriste javni prevoz do škole je veliki.”
- Produbljeno: „Većina anketiranih dolazi javnim prevozom. Razlog koji su najčešće navodili je udaljenost od škole — dve trećine stanuje van centra. Posledica je da kašnjenja na prvi čas prati raspored autobuskih linija, a ne navike učenika.”
Ista tema, isti podatak, ali sada ima uzrok, posledicu i nešto što se može braniti.
Šta ne znači: ne znači duže. Produbljen pasus je često isto dugačak, samo mu je pola rečenica zamenjeno. Ako si na primedbu „produbi” dopisao dve strane opisa, vratiće ti se ista primedba.
Koliko traje: popodne po poglavlju, ako podatke već imaš. Ako ih nemaš, prvo ide traženje izvora.
Jedan način da proveriš da li si zaista produbio: pročitaj izmenjen pasus i pitaj se da li se iz njega nešto može osporiti. Opis se ne osporava, jer ništa ne tvrdi. Objašnjenje se osporava — i zato se ocenjuje.
„Proširi”
Šta znači: ovde nešto nedostaje — deo teme koji nisi obradio, aspekt koji si preskočio, celina koja bi trebalo da postoji.
Ovo je jedina primedba na spisku koja stvarno traži više teksta, i po tome se razlikuje od „produbi”. Ako ti mentor napiše obe, nisu isto i ne rešavaju se isto.
Šta je zadatak: pitaj se šta o toj temi nisi pomenuo, a čitalac bi očekivao. Onda napiši taj deo — u obimu koji odgovara ostatku rada, ne veći.
Šta ne znači: ne znači dopisati istu misao drugim rečima da bi broj strana porastao. Ako ti rad nije dovoljno dugačak iz drugog razloga, to je zaseban problem sa svojim rešenjima: prekratak maturski rad.
„Previše je opisno” i „uopšteno”
Šta znači: svaka rečenica je tačna, ali nijedna ništa ne tvrdi. Tekst bi mogao da stoji u bilo kom radu o toj oblasti.
Test je jednostavan: uzmi rečenicu i zameni temu u njoj bilo kojom drugom. Ako rečenica i dalje stoji, ne kaže ništa o tvojoj temi.
Šta je zadatak: ograniči i konkretizuj. Umesto „u svetu”, tvoja zemlja ili tvoj grad. Umesto „kroz istoriju”, jedan period. Umesto „mnogi smatraju”, ko tačno i gde to piše. Umesto „veliki broj”, broj.
Cela mehanika toga — odakle dolazi opšti tekst i kako se popravlja bez pisanja iz početka — razložena je u rad koji je previše opšti.
Koliko traje: brže nego što izgleda. Najčešće se radi na istom tekstu, rečenicu po rečenicu, i ne traži nove izvore nego korišćenje onih koje već imaš.
„Poveži sa temom” i „ovo ne pripada”
Šta znači: deo je možda dobar sam za sebe, ali se ne vidi zašto je u tvom radu.
Skoro uvek se odnosi na poglavlja tipa „istorijat”, „pojam i podela” i „stanje u svetu”, koja se napišu jer su bila u izvoru, a posle stoje sama.
Šta je zadatak: jedno od dvoga.
- Poveži — dodaj na kraju tog dela dve rečenice koje kažu šta iz njega sledi za tvoje pitanje. Ne sažetak onoga što si napisao, nego veza sa ostatkom rada.
- Izbaci — ako te dve rečenice ne možeš da napišeš, deo stvarno ne pripada. To nije gubitak; materijal ide u zaseban fajl i dobro dođe na odbrani.
Kako da znaš koje od dvoga: pročitaj rad bez tog dela. Ako se ništa nije pokvarilo, ne pripada.
Ako ti mentor to napiše na više poglavlja odjednom, problem nije u poglavljima nego u tome što rad nema jedno pitanje kom su podređena: šta znači obraditi temu.
Koliko traje: po pola dana za poglavlje koje se dodaje, ako materijal već imaš. Ako ga nemaš, prvo proveri ima li uopšte izvora za taj deo — pre pisanja, ne posle.
„Nije potkrepljeno” i „odakle ovo”
Šta znači: tvrdiš nešto što nije tvoje zapažanje, a nema izvor iza sebe.
Šta je zadatak: vrati se na mesto odakle je podatak došao i navedi ga, sa stranom. Ako ne možeš da nađeš odakle je — a to se dešava — imaš dva izlaza: nađi drugi izvor koji ga potvrđuje, ili izbaci tvrdnju.
Šta se ne radi: ne dopisuje se prvi izvor koji ti je pri ruci. To je pitanje koje komisija ume da postavi direktno, i tada nema odgovora.
Koliko traje: od pola sata, ako je izvor pri ruci, do pola dana ako moraš da ga tražiš iznova. Zato se izvori beleže u trenutku kad podatak uzmeš, a ne na kraju po sećanju.
Primedbe koje traže manje nego što zvuče
Nekoliko koje deluju ozbiljno, a rešavaju se za sat vremena:
| Primedba | Šta zapravo traži |
|---|---|
| „Srediti rad” | Formatiranje — font, prored, numeracija, sadržaj |
| „Nedostaje literatura” | Izvor koji je u tekstu, a nije u spisku, ili obrnuto |
| „Ne piše se u prvom licu” | Zamena „ja mislim da” sa „podaci pokazuju da” |
| „Zaključak ne sledi iz rada” | Zaključak govori o nečemu što u radu nije obrađeno |
| „Nejasno” | Rečenica ima dva čitanja — deli se na dve |
Kako se sve primedbe sortiraju i kojim redom se rešavaju da se ne radi dvaput: izmene po komentarima mentora.
Ono što ovim primedbama pomaže više nego bilo šta drugo: dogovoren plan rada pre pisanja. Većina sadržinskih primedbi nastane zato što se plan video tek kad je rad bio gotov, pa se tek tada vidi i da se razišao od teme.
Kad prevod ne uspe
Ostane primedba koju ni posle ovoga ne razumeš. Tada se pita — ali konkretno, jer opšte pitanje dobija opšti odgovor.
Pravilo: ponudi dve mogućnosti.
- Ne ovako: „Šta tačno da produbim?”
- Ovako: „U poglavlju 3.2 ste napisali da treba produbiti. Da li mislite da nedostaje objašnjenje zašto je do toga došlo, ili da treba dodati podatke za još jednu godinu?”
Mentor tada bira jednu od dve, umesto da objašnjava iz početka. Odgovor stiže u jednoj rečenici i stiže brže.
I jedno pitanje koje skoro uvek raščisti sve odjednom: „Koje bi pitanje po Vama ovaj rad trebalo da postavi?” Mentor temu poznaje i najčešće ima gotov odgovor koji nije izgovorio jer je čekao da ga ti pitaš.
Provera pre nego što vratiš rad. Kad si odradio izmene, prođi kroz svaku primedbu i pitaj se: da li bih umeo da pokažem gde sam to promenio?
Ako za neku primedbu ne možeš da pokažeš mesto, nisi je rešio nego si tekst pomerio. To se vidi pri drugom čitanju, i tada ista primedba dolazi po drugi put — a druga runda je uvek skuplja od prve.