Tema sa ogledom ili merenjem

Rad sa ogledom ima jednu veliku prednost: u njemu postoji nešto što si ti uradio, a niko drugi nije. Na odbrani se to odmah oseti — ne prepričavaš tuđe zaključke nego objašnjavaš svoje brojeve.

Ima i jednu zamku, uvek istu. Ogled se u glavi vidi kao efektan trenutak, a u radu je to jedna strana teksta. Ono što rad nosi je sve oko njega: zašto je ogled rađen, kako je postavljen, šta se beleželo i šta iz rezultata sledi.

Ovaj tekst je o tome. Nije o tome šta da izvedeš — to zavisi od predmeta, od opreme koju škola ima i od toga šta ti nastavnik odobri.

Prvo pitanje nije „šta”, nego „sme li se”

Pre svakog drugog koraka: ogled se dogovara sa nastavnikom i izvodi uz njegovo znanje i nadzor, po uputstvu škole. To nije formalnost koja se preskače jer ti se žuri.

Razlozi su prosti. Nastavnik zna koju opremu škola ima i da li je slobodna. Zna šta se u školskoj laboratoriji sme raditi, a šta ne. I zna da li se rezultat koji planiraš uopšte može dobiti sa onim čime raspolažeš — a to je informacija koja ti štedi tri nedelje.

Sve što uključuje hemikalije, zagrevanje, struju, alat ili bilo šta što može da povredi tebe ili nekog drugog radi se isključivo u školi, uz nastavnika i po njegovom uputstvu. Ništa od toga se ne improvizuje kod kuće i ništa se ne preuzima sa videa sa interneta.

Ako nastavnik kaže da nešto nije izvodljivo, to nije odbijanje teme. To je informacija koja dolazi na vreme.

Šta se u srednjoj školi realno izvodi

Bez nabrajanja konkretnih postupaka — to određuju predmet i uputstvo — ogledi koji u maturskim radovima uspevaju obično spadaju u jednu od tri vrste.

Merenje. Beležiš vrednost nečega što se meri instrumentom koji imaš. Ponavlja se više puta i upoređuje.

Posmatranje kroz vreme. Isto stanje se beleži u pravilnim razmacima, pa se gleda kako se menja. Traži strpljenje i raspored, ne opremu.

Poređenje dva slučaja. Dva uzorka, dve grupe, dva mesta, dva perioda — uz jednu jedinu razliku među njima. Najkorisnija vrsta za maturski, jer poređenje samo od sebe daje zaključak.

Ono što ne radi: ogled koji zavisi od opreme koju ne možeš da dobiješ, ogled koji traje duže nego što imaš vremena do predaje i ogled kod kog ne umeš da objasniš zašto si dobio to što si dobio.

Plan pre izvođenja

Ogled izveden bez plana skoro uvek se izvodi dvaput, jer se prvi put zaboravi da se zapiše nešto bez čega rezultat ne znači ništa.

Pre nego što bilo šta uradiš, napiši na jednoj strani:

1. Pitanje. Šta tačno želiš da saznaš. Jedna rečenica, u obliku pitanja.
2. Šta očekuješ. Tvoja pretpostavka, pre izvođenja. Nije sramota ako se ne potvrdi — to je i dalje rezultat.
3. Šta menjaš, a šta držiš isto. Ako se menja više stvari odjednom, iz rezultata se ne vidi šta je šta izazvalo.
4. Šta meriš i čime. Sa kojom jedinicom i sa kojom tačnošću.
5. Koliko puta ponavljaš. Jedno merenje nije rezultat, nego slučaj.
6. Ko je prisutan i gde se izvodi. Upiši i to; treba ti kasnije za opis postupka.

Taj plan pokaži nastavniku pre izvođenja. Ako nešto fali, videće se tu, a ne posle.

Koliko vremena treba

Ogled se planira unazad, od roka za predaju. Posle izvođenja ostaje ti obrada podataka, crtanje grafikona, pisanje četiri dela i još jedan krug kad mentor pročita — a to je uvek više nego što se proceni.

Praktično pravilo: izvedi ogled dok je do predaje ostalo dovoljno vremena da ga možeš ponoviti. Ako ga izvedeš u poslednjoj nedelji, prvi pokušaj je i jedini, pa sve što krene po zlu ostaje u radu.

Ako se ogled izvodi u školi, u to vreme uračunaj i dogovaranje termina — laboratorija i oprema nisu slobodni kad tebi odgovara. Isto računanje unazad važi i za radove sa anketom, o čemu piše tekst maturski rad sa istraživanjem.

Šta se beleži dok ogled traje

Beleži se odmah i na papiru, a ne po sećanju iste večeri.

U svesku ide datum i vreme, sve izmerene vrednosti onako kako su očitane, uslovi u kojima si radio i svako odstupanje od plana. To poslednje je najvažnije, a najčešće se preskoči: ako si nešto morao da uradiš drugačije nego što je planirano, upiši šta i zašto. Bez toga se, kad rezultati ispadnu čudni, ne može objasniti ništa.

Uz to se slika. Fotografiši postavku pre početka, a ne samo rezultat na kraju — fotografija postavke ti kasnije služi da opišeš postupak.

Sirove vrednosti se ne prepravljaju. Ako ti se jedno merenje čini pogrešnim, ostavi ga i napiši da odstupa, pa u tumačenju kaži šta misliš da je uzrok.

Kako ogled ulazi u rad

Ogled nije poglavlje samo za sebe. Deli se na četiri dela, istim redom kojim se deli i pisanje o anketi — o čemu detaljnije govori tekst kako se piše o sopstvenom istraživanju.

Postupak. Šta je rađeno, čime i pod kojim uslovima, napisano tako da bi neko drugi mogao da ponovi. Prošlo vreme, bezlično: „merenje je vršeno”, a ne „ja sam merio”.

Rezultati. Brojevi, bez tumačenja. Tabela ili grafikon, sa nazivom i brojem.

Tumačenje. Šta se iz tih brojeva vidi. Ovde ide poređenje sa onim što si očekivao i sa onim što piše u literaturi.

Ograničenja. Šta je moglo da utiče na rezultat: mali broj ponavljanja, tačnost instrumenta, uslovi koje nisi kontrolisao. Ovaj deo se najčešće izostavi, a upravo on pokazuje da razumeš šta si radio.

Ispred svega toga stoji teorijski deo, koji objašnjava pojmove bez kojih se ogled ne razume. On nije ukras i nije popuna — on je razlog zbog kog tvoj rezultat uopšte nešto znači. O odnosu teorije i praktičnog dela više u tekstu o teorijskom i praktičnom maturskom radu.

Kada ogled ne da očekivan rezultat

Ovo se dešava često i nije propast. Rad koji pošteno kaže „pretpostavka se nije potvrdila i evo šta je moglo da utiče” je bolji rad od onog u kom su brojevi doterani da se slože.

Šta se radi:

• Napiši šta si očekivao i šta si dobio.
• Nabroji moguće uzroke, konkretno.
• Ako stigneš, ponovi merenje i to zabeleži.
• Zaključak izvedi iz onoga što imaš, a ne iz onoga što si hteo.

Doterivanje brojeva je jedina stvar u celoj priči koja se ne sme raditi ni u kom slučaju.

Gde ide ostatak materijala

Sve što ne staje u tekst — tabele sirovih vrednosti, više fotografija, skice postavke, obrasci u koje si upisivao — ide u priloge, sa brojem i nazivom, a iz teksta se na to upućuje rečenicom. Kako se prilozi numerišu i šta se u njih stavlja, stoji u tekstu o prilozima u maturskom radu.

Na odbrani

Ogled je najbolji deo odbrane jer je jedini o kom niko osim tebe ne može da priča.

Pripremi tri stvari: jednu rečenicu o tome zašto si baš to merio, jedan grafikon koji se vidi sa udaljenosti i jedan iskren odgovor na pitanje šta bi uradio drugačije. To poslednje pitanje dolazi skoro uvek, i odgovor „ponovio bih više puta, jer sa tri merenja se ne može mnogo tvrditi” je dobar odgovor.

Ako komisija pita da li si to radio sam, reci tačno kako je bilo — uz kog nastavnika, u kojoj prostoriji, sa kojom opremom. To je odgovor koji uvek prolazi, jer je proverljiv.