Kako počinje maturski rad: prva rečenica uvoda
Šest početaka koji ne rade i pet obrazaca koji rade, sa parovima loše i dobro po predmetima i sa tri provere kojima se prva rečenica testira.
Prva rečenica uvoda ima jedan jedini zadatak: da čitalac posle nje zna o čemu je rad. Ne mora da bude efektna, ne mora da bude mudra i ne sme da bude opšta. Rečenica koja bi mogla da stoji na početku bilo kog rada iz bilo kog predmeta nije prva rečenica — to je zagrevanje koje se briše.
Zato se ne piše „lepa” rečenica nego se bira obrazac. Pet ih je i svi rade:
- Podatak — broj iz izvora koji navodiš.
- Pojam — definicija centralnog pojma teme.
- Promena — šta je bilo pre, šta je sada.
- Situacija — konkretan prizor iz oblasti kojom se baviš.
- Nesklad — dve stvari koje se ne slažu, a obe su tačne.
Izabereš jedan, popuniš ga sadržajem svoje teme i ideš dalje. Ceo posao traje deset minuta, a ne dva popodneva — jer se ne traži nadahnuće nego se popunjava kalup.
Ovaj tekst se bavi samo prvom rečenicom. Kako izgleda ceo uvod, kojim redom idu cilj, metod i najava poglavlja, stoji u tekstu uvod za maturski rad.
Šta prva rečenica mora da uradi
Tri stvari, tim redom:
- da smesti čitaoca u oblast — posle nje se zna da je rad iz psihologije, a ne iz sociologije,
- da nagovesti užu temu — ne ceo predmet, nego tvoj deo njega,
- da ne obeća ono čega u radu nema.
Treća stavka se najčešće promaši. Rad o zaštiti podataka na društvenim mrežama počne rečenicom o veštačkoj inteligenciji, jer je to zvučalo ozbiljnije — a onda se cela prva strana bavi temom koja se u radu više nikad ne pominje.
Šest početaka koji ne rade
| Početak | Zašto ne radi |
|---|---|
| „Od davnina je čovek…“ | ne kaže ništa o tvojoj temi, može da stoji bilo gde |
| „U današnje vreme, kada tehnologija napreduje…“ | rečenica bez sadržaja, pročitana je hiljadu puta |
| „Ova tema je veoma važna i interesantna.” | tvrdnja bez dokaza; važnost se pokazuje, ne najavljuje |
| „Cilj ovog rada je da…” kao prva rečenica | cilj dolazi kasnije, u trećem delu uvoda |
| „Prema Wikipediji, [pojam] je…“ | otvara rad izvorom koji se ne navodi u literaturi |
| „Odabrao sam ovu temu zato što me zanima.” | lični razlog ide posle, i to jednom rečenicom |
Peti red ima i tehničku posledicu: prva rečenica sa Wikipedije često se i dalje vidi u rečeničnoj konstrukciji, pa mentor prvo pita odakle ti to. Zašto taj izvor ne ide u spisak literature: Wikipedia za maturski rad.
Pet obrazaca koji rade
1. Podatak
Rečenica počinje brojem koji si zaista našao u izvoru koji navodiš u literaturi.
Prema izveštaju [institucija, godina], [broj] odsto [koga] [šta radi].
Broj mora da bude tvoj, iz tvog izvora, sa fusnotom. Izmišljen ili zapamćen procenat je najbrži način da odbrana krene pitanjem na koje nemaš odgovor.
2. Pojam
Rečenica određuje centralni pojam iz naslova.
Samopouzdanje se u psihologiji određuje kao vrednovanje sopstvene ličnosti i najosetljivije je u periodu adolescencije.
Radi kad je pojam stvarno centralan. Ne radi ako definišeš uzgrednu reč iz naslova.
3. Promena
Rečenica poredi dva vremena.
Način na koji se u trgovini prati zaliha promenio se od ručno vođene kartoteke do sistema koji stanje ažurira u trenutku prodaje.
Radi za teme iz stručnih predmeta, istorije i ekonomije.
4. Situacija
Rečenica opisuje prizor koji svako iz oblasti prepoznaje.
U svakoj kuhinji ugostiteljskog objekta postoji trenutak kada tri porudžbine stignu istovremeno, a od rasporeda poslova u tih nekoliko minuta zavisi da li će gost čekati.
Radi za praktične smerove. Uslov: posle te rečenice odmah dolazi rečenica koja iz prizora vadi temu.
5. Nesklad
Rečenica postavlja dve tačne stvari koje se međusobno ne slažu.
O saobraćajnoj bezbednosti mladih vozača govori se više nego ikad, a broj kazni izrečenih vozačima do dvadeset pet godina se ne smanjuje.
Najjači obrazac, ali traži da nesklad zaista postoji i da ga rad kasnije objasni.
Isto poglavlje, loše i dobro
| Predmet | Loše | Dobro |
|---|---|---|
| Psihologija | „Stres je danas prisutan kod svih ljudi.” | „Ispitni stres se u literaturi opisuje kao reakcija tela na situaciju u kojoj se znanje proverava pod vremenskim ograničenjem.” |
| Istorija | „Kroz istoriju su se dešavali mnogi važni događaji.” | „Berlinski zid je između 1961. i 1989. godine bio fizička granica, ali i glavni simbol podele Evrope.” |
| Ekonomija | „Ekonomija je veoma važna nauka.” | „Mala preduzeća čine najveći deo privrede u Srbiji, a najčešće propadaju u prve tri godine rada.” |
| Elektrotehnika | „Struja se koristi svuda oko nas.” | „Solarni panel na krovu porodične kuće proizvodi najviše energije u satima kada domaćinstvo troši najmanje.” |
| Turizam | „Turizam je grana koja se brzo razvija.” | „Seosko domaćinstvo koje izdaje dve sobe posluje po istim propisima kao i hotel, ali bez ijednog zaposlenog u recepciji.” |
U svakom desnom primeru vidi se uža tema. U svakom levom vidi se samo predmet.
Tri provere pre nego što je ostaviš
Provera zamene. Zameni naslov svoje teme nekim drugim. Ako rečenica i dalje ima smisla, prazna je.
Provera pitanja. Pročitaj rečenicu naglas i pitaj se: šta čitalac sada zna što nije znao? Ako je odgovor „ništa”, rečenica je uvod u uvod.
Provera izvora. Ako rečenica sadrži tvrdnju o svetu — broj, procenat, „sve češće”, „najviše” — mora da ima izvor. Ako ga nema, ili nađi izvor ili izbaci tvrdnju. Kako se izvor beleži odmah, da se kasnije ne traži: beleške o izvorima.
Kad se prva rečenica piše
Poslednja. Uvod se piše kad razrada postoji, a prva rečenica uvoda je često poslednje što se u celom radu napiše — i to je u redu.
Dok pišeš razradu, na vrhu dokumenta ostavi red: [ovde ide prva rečenica]. Taj red te pušta dalje. Kad se vratiš, imaćeš pet gotovih ideja koje si u međuvremenu pročitao u literaturi, umesto da ih izmišljaš pred praznim dokumentom. Šire o tome zašto rad staje na prvoj strani: ne znam kako da počnem maturski rad.
Prva rečenica poglavlja je drugi posao
Poglavlje ne počinje efektno. Ono počinje rečenicom koja kaže šta se u njemu radi: „U ovom poglavlju se prikazuju mere prevencije koje se u literaturi najčešće navode.” Takva rečenica u uvodu bi bila slaba, a na početku poglavlja je tačno ono što treba, jer čitaocu drži orijentaciju kroz tekst.
Razlika je jednostavna: uvod uvodi u temu, poglavlje uvodi u posao. O tome kako se ton drži dosledno kroz ceo rad: stil pisanja maturskog rada.
Ako se i dalje zaglaviš
Napiši najgoru moguću prvu rečenicu i idi dalje. Ozbiljno — napiši „Ovaj rad je o tome kako telefoni utiču na učenje” i pređi na drugu rečenicu. Loša prva rečenica se popravlja za dva minuta kad uvod postoji. Prazna strana se ne popravlja nikako.