Koliko dugačak treba da bude uvod maturskog rada

Uvod nije deo koji se meri osećajem, nego srazmerom prema obimu rada. Mera koja radi u svim slučajevima: uvod nosi pet do osam odsto ukupnog broja strana, a zajedno sa zaključkom najviše petnaest odsto.

Prevedeno u strane:

Brojevi reči važe za prored 1,5 i font 12, gde na stranu staje oko 300 reči. Ako škola propisuje drugačiji format, računaj po rečima, ne po stranama — reči se ne menjaju kad promeniš prored.

Šta unutar tog prostora tačno ide, kojim redom i sa primerom: uvod za maturski rad. Ovaj tekst se bavi samo dužinom.

Zašto srazmera, a ne fiksan broj

Uvod ima posao: da najavi rad. Kad je rad duži, ima više toga da se najavi — više poglavlja, više izvora, složeniji metod. Uvod od jedne strane ispred rada od trideset strana ostavlja čitaoca bez orijentacije.

Obrnuto, uvod od dve strane ispred rada od dvanaest strana je nesrazmeran na drugi način: najava je skoro duža od onoga što najavljuje, i to se odmah vidi u sadržaju, jer uvod zauzima više mesta od nekog poglavlja.

Zato prvo odredi obim rada, pa onda uvod. Koliko strana uopšte ima maturski rad i kako se dele po delovima: koliko strana ima maturski rad.

Koliko nosi svaki deo uvoda

Uvod ima pet delova i oni se ne dele ravnomerno. Za uvod od jedne strane, odnosno oko 300 reči:

Pet pasusa, deset do četrnaest rečenica. To je ceo uvod.

Dva dela se najčešće razvuku: „zašto je tema važna” i „struktura rada”. Prvi zato što se u njega uvuče pola teorijskog poglavlja, drugi zato što se poglavlja počnu prepričavati umesto da se nabroje.

Tri znaka da je uvod predugačak

Ima fusnote. Uvod po pravilu nema citate i fusnote. Ako si morao da citiraš, ušao si u teoriju — a teorija je prvo poglavlje.

Ima podnaslove. Uvod se ne deli na delove. Ako ti trebaju podnaslovi, to više nije uvod nego poglavlje.

Objašnjava pojmove. Uvod pominje pojam, prvo poglavlje ga određuje. Ako u uvodu piše „pod pojmom X podrazumeva se…”, taj pasus pripada razradi.

Šta se izbacuje kad je predugačak

Po redu, dok ne uđe u meru:

1. Sve definicije i objašnjenja pojmova — sele se u prvo poglavlje, ništa se ne briše.
2. Istorijat oblasti — takođe prvo poglavlje.
3. Prepričavanje poglavlja — poslednji pasus samo nabraja, u dve do tri rečenice.
4. Rezultati i zaključci — oni pripadaju zaključku, a u uvodu oduzimaju napetost radu.
5. Rečenice o tome kako si birao temu i koliko je bilo teško — najviše jedna rečenica, ako mentor traži lični ton.

Posle ovih pet poteza uvod se skoro uvek prepolovi, a ništa od sadržaja se ne gubi — samo se premešta tamo gde pripada.

Kad je uvod prekratak

Uvod od tri rečenice ostavlja utisak da je dopisan poslednje večeri, i najčešće jeste. Prepoznaje se po tome što mu nedostaje jedan od pet delova — obično metod ili cilj rada.

Šta se dodaje, tim redom:

• cilj rada, ako ga nema — jedna rečenica koja počinje sa „Cilj ovog rada je da se prikaže / uporedi / objasni”,
• metod — jedna rečenica o tome na čemu se rad zasniva (literatura, anketa, praktični deo),
• struktura — dve rečenice o tome kako je rad podeljen.

Tri dodate rečenice pretvaraju ogoljen uvod u kompletan. Ne dodaje se voda — dodaju se elementi koji nedostaju.

Uvod i zaključak su par

Zaključak je po pravilu isto dugačak ili malo kraći od uvoda. Ako ti je uvod strana i po, a zaključak pet redova, nešto nije dovršeno — najčešće rad nije odgovorio na ono što je uvod obećao.

Provera koja traje dva minuta: pročitaj uvod i zaključak jedno za drugim, bez razrade između. Cilj naveden u uvodu mora da bude tačno ono na šta zaključak odgovara. Kako se piše druga polovina tog para: zaključak maturskog rada.

Šta se ne računa u dužinu uvoda

Uvod je samo tekst pod naslovom Uvod. U njegovu dužinu ne ulaze:

• naslovna strana i sadržaj — oni stoje pre uvoda, ali su zaseban deo rada,
• apstrakt ili sažetak, ako ga škola traži — to je poseban tekst od stotinak reči, ispred uvoda,
• zahvalnica, ako postoji,
• spisak skraćenica.

Zabuna oko apstrakta je česta, jer i on ukratko govori o radu. Razlika je u tome što apstrakt sažima ceo rad, uključujući rezultate, a uvod najavljuje ono što tek dolazi i ne otkriva zaključke. Kako se piše i koliko nosi: apstrakt u maturskom radu.

Uvod u radu sa praktičnim delom

Ako rad ima praktični deo — izradu, merenje, projekat — uvod dobija jednu rečenicu više, u delu o metodu: šta je konkretno urađeno i gde se to u radu vidi.

To ga produžava za dva do tri reda, ne više. Sam opis postupka ide u poglavlje o praktičnom delu, a ne u uvod.

Kako se dužina meri

Ne na oko. U Wordu se označi tekst uvoda i pogleda Review → Word Count; u Google dokumentima Alatke → Broj reči. Broj reči je jedina pouzdana mera, jer ista strana sa proredom 1 i 1,5 nosi skoro dvostruko različit tekst.

Ako ti izađe preko 500 reči u radu od dvadeset strana, uvod je predugačak bez obzira na to koliko strana zauzima na ekranu. Kako se prored i margine podešavaju da se strane uopšte mogu porediti: formatiranje maturskog rada u Wordu.

Ako škola propisuje dužinu

Uputstvo škole je iznad svega što ovde piše. Neke škole zadaju tačan obim uvoda, neke samo ukupan obim rada, neke ništa.

Pitaj profesora mentora na početku, jednom rečenicom: „Da li postoji propisana dužina uvoda i zaključka?” Odgovor je ili broj — pa se držiš njega — ili „koliko treba”, što znači srazmeru iz ove tabele.

Poslednja provera

Otvori sadržaj rada i pogledaj brojeve strana. Uvod treba da bude najkraća stavka u sadržaju posle zaključka i literature. Ako je duži od nekog poglavlja razrade, nije problem u uvodu — problem je u tome što to poglavlje nije dovršeno.