Kad štampa izgleda drugačije nego na ekranu

Rad na ekranu izgleda uredno. Odštampaš ga i vidiš: naslov poglavlja sam na dnu strane, tabela prelomljena preko dve, siva slova tamo gde su bila crna, jedan red viška koji je odgurnuo sve za stranu.

Ništa se nije pokvarilo u međuvremenu. Ekran i papir jednostavno nisu isti medij, i razlike među njima se ne vide dok rad ne izađe iz štampača.

Dobra vest je što se sve to hvata unapred, jednim pregledom koji traje pet minuta.

Zašto se ekran i papir razilaze

Četiri razloga, i svi su tehnički.

Prikaz na ekranu nije stranica. Word ume da prikazuje dokument u prikazu za čitanje ili u veb-prikazu, gde se tekst prelama po širini prozora, a ne po širini papira. U tom prikazu ne postoji ni ivica strane.

Štampač ima svoju neštampajuću zonu. Uz samu ivicu papira postoji pojas u koji štampač ne može da odštampa ništa. Ako ti je margina uža od tog pojasa, deo teksta ili broj strane jednostavno nestane.

Fontovi se zamenjuju. Ako dokument koristi font koji drugi računar nema, on se zameni najbližim koji postoji — i ceo raspored se pomeri.

Boja se prevodi u sivo. Crno-beli štampač svaku boju pretvara u nijansu sive, a neke od tih nijansi su skoro iste.

Pregled pred štampu

U Wordu: Ctrl+P. Otvori se prozor u kom se sa desne strane vidi kako će strana izgledati na papiru.

To nije isto što i prikaz dokumenta. Ovaj pregled računa veličinu papira, margine i podešavanja štampača — dakle, pokazuje papir, a ne dokument.

Šta se u njemu proverava:

1. Veličina papira — mora biti A4, ne Letter. To je podešavanje koje se najčešće nasledi iz šablona.
2. Broj strana — ako se razlikuje od onog koji ti pokazuje statusna linija, negde se raspored pomerio.
3. Prve i poslednje tri strane — naslovna, sadržaj, spisak literature. Tu su greške najvidljivije.
4. Prelistaj sve strane u pregledu, brzo. Ne čitaš tekst; gledaš oblik strane.

Ako rad predaješ u PDF-u, isti posao radi i otvaranje gotovog PDF-a u pregledaču, u prikazu cele strane. Kako se PDF pravi i šta se pre izvoza proveri, stoji u tekstu kako sačuvati rad kao PDF.

Pet stvari koje se vide tek na papiru

1. Naslov sam na dnu strane. Na ekranu se ne primeti jer prelaz između strana ne upada u oči. Rešava se u Home → Paragraph → Line and Page Breaks, uključivanjem opcije Keep with next na stilu naslova — tako naslov uvek povlači bar prvi red teksta za sobom.

2. Jedan red pasusa sam na vrhu ili dnu. Isti prozor, opcija Widow/Orphan control.

3. Tabela prelomljena preko dve strane. U Table Properties → Row isključi Allow row to break across pages, a ako tabela mora da se prelomi, uključi ponavljanje zaglavlja.

4. Prazne strane koje ne bi trebalo da postoje. Najčešće zaostali prelom strane ili niz praznih pasusa na kraju poglavlja. Uključi Ctrl+Shift+8 da ih vidiš, pa ih obriši.

5. Razmaci između pasusa koji nisu svuda isti. Negde je enter, negde podešavanje. Kako se razmak postavlja jednom za ceo dokument, stoji u tekstu margine i prored u maturskom radu.

Font koji štampač nema

Ako rad štampaš na svom računaru, ovo se retko dešava. Ako ga nosiš u kopirnicu ili šalješ nekom drugom, dešava se često.

Zamena fonta se prepozna po tome što se broj strana promeni — tekst zauzima drugačiju širinu, pa se prelama drugačije. Ponekad se promeni i izgled navodnika i crtica.

Dva rešenja:

• Štampaj iz PDF-a, ne iz Word fajla. PDF nosi font u sebi i izgleda isto svuda. Ovo je jednostavnije i sigurnije.
• Ako mora Word, koristi font koji postoji na svakom računaru i ne oslanjaj se na retke.

Isto važi i za prazan prostor: PDF se u kopirnici štampa takav kakav je, a Word fajl se otvara u njihovoj verziji programa, sa njihovim podešavanjima.

Margine i ivica papira

Uzak deo uz ivicu papira štampač ne pokriva. Koliko je to tačno, zavisi od modela i ne može se unapred znati.

Ono što možeš: ne postavljaj margine tesnije nego što traži uputstvo tvoje škole, i posebno proveri broj strane ako stoji nisko u podnožju. Broj strane je najčešća žrtva neštampajuće zone — na ekranu je tu, na papiru ga nema.

Ako se rad koriči ili buši, deo leve ivice nestaje pod povezom. Zato se leva margina često traži šira. Da li se tvoj rad uopšte koriči, pitaj mentora — to se razlikuje od škole do škole.

Boje i slike

Na ekranu je svetloplavo jasno različito od svetlozelenog. Na crno-beloj štampi to su dve skoro iste sive.

Najviše strada grafikon sa više oblasti u boji i tekst obojen radi isticanja. O tome kada boja nosi informaciju, a kada je samo trošak, i kako se grafikon pripremi da radi i bez nje, piše tekst štampa u boji ili crno-belo.

Slike imaju svoj problem: fotografija koja je na ekranu oštra ume na papiru da bude mutna, jer ekran prikazuje manje tačaka po centimetru nego što ih štampa traži. Slika uvećana preko svoje prirodne veličine to pokazuje odmah. Pravilo je jednostavno — sliku smanjuj, ne uvećavaj.

Probna strana pre celog rada

Nemoj da štampaš dvadeset strana odjednom prvi put.

Odštampaj prvo tri: naslovnu, jednu stranu sa slikom ili tabelom, i jednu običnu stranu iz sredine. U prozoru za štampu upiši brojeve strana umesto „All”.

Na te tri strane vidiš skoro sve: veličinu papira, margine, čitljivost fonta, kvalitet slike, da li je boja prošla. Ako je nešto naopako, popravio si to za cenu tri lista.

Tek onda ide ceo rad.

Jednostrano ili obostrano

Ovo je odluka koja menja izgled celog rada, a često se donese slučajno, jer je štampač tako podešen.

Kod obostrane štampe treba znati dve stvari. Prva: svako poglavlje koje mora da počne na desnoj strani traži praznu levu stranu ispred sebe, i to se u dokumentu podešava, ne ubacivanjem praznih strana ručno. Druga: margine više nisu leva i desna nego unutrašnja i spoljašnja, pa se u Page Setup → Margins → Multiple pages bira Mirror margins.

Ako nisi siguran šta se od tebe traži, pitaj mentora pre štampe. Preštampavanje celog rada zbog toga je trošak koji se lako izbegne jednim pitanjem.

Ako štampaš u kopirnici

Ponesi rad u PDF-u, na dva mesta — na telefonu i na USB-u. Reci da je A4, jednostrano ili obostrano kako škola traži, i da li išta ide u boji.

Pre nego što platiš, pogledaj prvu i poslednju stranu. Greške u štampi se tu vide odmah, a ponovna štampa posle odlaska košta još jedan dolazak.

Gde se sve može štampati ako kod kuće nema štampača i šta se tamo nosi sa sobom, stoji u tekstu šta ako nemaš štampač.

Posle štampe

Prelistaj ceo odštampan rad jednom, od korica do korica, i gledaj samo tri stvari: da li su sve strane tu i po redu, da li su brojevi strana vidljivi i da li se ijedna strana razlikuje od ostalih.

Onda uporedi brojeve u sadržaju sa stvarnim stranama. To je jedina provera koja se ne može uraditi na ekranu — a ako se automatski sadržaj negde nije osvežio, ovde se to vidi.

Šta se sve predaje uz rad, u koliko primeraka i u kom obliku, stoji u tekstu šta se predaje i u kom obliku.