Štampa u boji ili crno-belo

Odluka o boji nije estetska nego praktična i svodi se na jedno pitanje: da li boja negde u tvom radu nosi podatak koji se bez nje gubi?

Ako nosi — te strane idu u boji, a ostatak ne mora. Ako ne nosi, ceo rad može crno-belo i ništa se nije izgubilo osim troška.

Pre svega ostalog: da li tvoja škola ima zahtev u vezi sa štampom, koliko primeraka traži i da li rad uopšte ide na papir, zavisi od škole. To je jedno pitanje mentoru i postavlja se pre nego što odeš u kopirnicu. Ovaj tekst je o tome kako se rad pripremi, ne o tome šta je propisano.

Šta boja u radu zapravo radi

U maturskom radu boja se pojavljuje na četiri mesta: u grafikonima, na fotografijama, u tabelama i — najčešće nepotrebno — u naslovima i ukrasima.

Od ta četiri, samo prva dva ikada nose informaciju. Naslov u plavoj boji ne kaže ništa što isti naslov u crnoj ne kaže. Tabela sa šarenim zaglavljem nije preglednija od tabele sa sivim zaglavljem.

Zato je prvi potez uvek isti: izbaci boju odatle gde je ukras, pa tek onda odlučuj o štampi. Tekst rada je crn, naslovi su crni, ivice tabela su crne ili sive. Time se pola pitanja rešava samo od sebe.

Kada boja nosi informaciju

Boja se ne može izbaciti kad je ona jedino što razdvaja dve stvari koje se porede. Tipično:

• grafikon sa više linija ili stubića, gde legenda kaže „plavo je 2022, narandžasto 2023”;
• mapa na kojoj su oblasti obojene po nekoj vrednosti;
• fotografija na kojoj je boja predmet posmatranja — reakcija u hemiji koja menja boju, uzorak tkanine, biljna bolest, rendgenski ili mikroskopski snimak sa bojenjem;
• shema ili tehnički crtež u kom su vodovi ili slojevi razlikovani bojom.

Ako imaš nešto od ovoga, imaš dve mogućnosti: da te strane odštampaš u boji, ili da prikaz prepraviš tako da radi i bez boje. Druga je skoro uvek bolja, i evo zašto.

Zašto je prikaz bez boje sigurniji

Rad se u nekom trenutku fotokopira, skenira ili odštampa na tuđem štampaču — kod mentora, u školi, kod nekog iz komisije. Svaki od tih koraka ume da pretvori boju u sive tonove. Grafikon koji se oslanjao isključivo na boju tada postaje pet identičnih sivih linija.

Prikaz koji radi i crno-belo radi uvek: i u boji, i u sivom, i na kopiji kopije. Zato ga vredi napraviti čak i ako sigurno štampaš u boji.

Kako se grafikon pravi da radi i bez boje

Četiri poteza, svi u programu u kom praviš grafikon:

1. Razlikuj oblikom, ne samo bojom. Linije: puna, isprekidana, tačkasta. Tačke na linijama: krug, kvadrat, romb.
2. Koristi različitu zasićenost. Ako moraju stubići, neka budu tamnosiv, srednje siv i svetlosiv, a ne crven i zelen — oni u sivom ispadnu skoro isto.
3. Za stubiće koristi šrafuru (kose linije, tačkice), ako ih ima više od tri.
4. Upiši vrednosti direktno na grafikon, umesto da čitalac pogađa iz legende. To je najpouzdanije rešenje: brojevi se ne gube ni u jednoj štampi.

Isto važi i za tabele. Umesto obojenih ćelija koristi podebljan tekst, zvezdicu ili oznaku u posebnoj koloni, pa u potpisu tabele napiši šta ta oznaka znači. Kako se potpisi i izvori pišu ispod prikaza, stoji u tekstu slike i tabele u maturskom radu.

Provera od pet sekundi: otvori grafikon i pretvori ga u sliku u sivim tonovima — ili ga jednostavno odštampaj crno-belo na običnom papiru. Ako i dalje razlikuješ sve što treba, gotov si.

Fotografije

Fotografije su jedini deo rada kod kog crno-bela štampa stvarno ume da smeta, i to iz jednog razloga: tamne fotografije u sivim tonovima postanu mrlja.

Tri stvari koje pomažu:

• Biraj svetlije snimke sa jasnim kontrastom. Fotografija mašine snimljena u polumraku neće se videti ni u boji ni crno-belo.
• Ne stavljaj fotografiju koja ne radi ništa. Ako je ne pominješ u tekstu, ona ne treba da bude u radu ni u kojoj boji. O tome koliko ih uopšte ide: koliko slika ide u maturski rad.
• Ako je fotografija ključna a štampa je crno-bela, dodaj u potpis rečenicu koja opisuje ono što se na njoj vidi. Potpis nije zamena za sliku, ali čuva informaciju.

Mešana štampa: samo neke strane u boji

Ovo je rešenje koje se najčešće previdi, a najjeftinije je.

Rad ide crno-belo, osim strana na kojima stoje grafikoni ili fotografije koje boju traže. U kopirnici se to traži jednom rečenicom: „ove strane u boji, ostalo crno-belo”, uz spisak brojeva strana.

Da bi to prošlo bez greške, uradi dve stvari unapred:

1. Zapiši brojeve strana sa kojih se traži boja, iz PDF-a koji nosiš, a ne iz Worda.
2. Ako je moguće, grupiši te prikaze tako da ne budu razbacani po celom radu. Ponekad je dovoljno pomeriti grafikon jedan pasus naniže.

Šta se nosi u kopirnicu

Nosi se PDF, ne Word dokument. Word na tuđem računaru ume da otvori rad sa drugim fontom i pomerenim prelomom, i to se vidi tek kad je odštampano. Kako se rad izvozi i proverava: kako se maturski rad čuva kao PDF.

Uz fajl pripremi tri podatka:

• koliko primeraka ti treba;
• koje strane idu u boji;
• da li se rad koriči i kako — jer povez jede levu marginu, pa marginu proveri pre štampe.

Papir, obostrano i sitnice koje se previde

Tri stvari koje sa bojom nemaju veze, a pokvare istu tu štampu:

• Obostrana štampa. Ako se rad štampa sa obe strane lista, tanak papir propušta tekst sa poleđine, i to najviše smeta tamo gde je slika. Da li se rad uopšte štampa obostrano, pitaj mentora — to nije stvar tvoje odluke.
• Margine i povez. Koričenje pojede deo leve ivice. Marginu proveri pre štampe, ne posle, jer se posle ništa ne može popraviti.
• Poslednja verzija fajla. U kopirnicu ide fajl koji si poslednji izvezao, a ne onaj koji ti je ostao na radnoj površini od pretprošle nedelje. Proveri datum izmene pre nego što kreneš.

Provera pre štampe

Pet stvari, redom:

1. Otvori PDF i prelistaj ga u punom prikazu strane, ne u uvećanju. Tako vidiš ono što će videti komisija.
2. Proveri da nijedan grafikon ne zavisi isključivo od boje.
3. Proveri da nema teksta u boji koji je tu slučajno — najčešće su to plavi podvučeni linkovi zaostali od kopiranja sa interneta. Označi ceo tekst i postavi crnu boju slova.
4. Odštampaj jednu probnu stranu sa najkomplikovanijim prikazom, pre nego što pustiš ceo tiraž.
5. Tek onda štampaj sve.

Treća stavka je najčešći stvarni razlog zbog kog rad izgleda šareno: nije reč o odluci nego o ostacima formata koji su ušli zajedno sa prekopiranim tekstom.

Ostale razlike između ekrana i papira — zamenjen font, naslov koji ostane sam na dnu strane, broj strane koji nestane uz ivicu — opisane su u tekstu kad štampa izgleda drugačije nego na ekranu.

Ono što boja ne može

Vredi reći i ovo, jer se svake godine ponavlja: šarena štampa ne popravlja rad. Prikaz koji ništa ne pokazuje ne postaje koristan zato što je u boji, a uredno napisan rad ne gubi ništa ako je crno-beo.

Boja ima tačno jedan posao — da razdvoji ono što se bez nje ne razlikuje. Svuda gde taj posao ne postoji, crno-belo je jednako dobro i jeftinije. Šta se u kom obliku predaje i šta ide uz rad, stoji u tekstu predaja maturskog rada.