Udžbenik i enciklopedija kao izvor u maturskom radu
Kada su udžbenik i enciklopedija sasvim dovoljan izvor za maturski rad, kada nisu, koliko ih sme biti u spisku literature i kako se tačno navode.
Da, oba se navode. Udžbenik i enciklopedija su potpuno legitimni izvori za maturski rad — imaju autora ili izdavača koji za sadržaj odgovara, imaju godinu i mogu se ponovo naći u biblioteci.
Ali imaju jednu granicu koja se lako promaši: oni daju okvir, ne građu. Iz njih se uzimaju definicije, podela pojmova i opšti pregled oblasti. Ne uzimaju se zaključci rada, podaci o aktuelnom stanju i sve ono što se u tvojoj temi menja iz godine u godinu.
Praktično pravilo koje pokriva većinu slučajeva:
- prvo poglavlje — teorijski deo, pojmovi, podele: udžbenik i enciklopedija su tu na svom mestu,
- ostala poglavlja — tu se traže stručni tekstovi, istraživanja, propisi, podaci iz institucija.
Rad koji u spisku literature ima samo udžbenike prolazi, ali ostavlja utisak prepričanog gradiva. Rad koji ih uopšte nema često greši u osnovnim pojmovima. Sredina je normalno stanje.
Kada je udžbenik sasvim dovoljan
- Kad ti treba definicija pojma koja mora da bude ista kao ona koju predaje tvoj predmet.
- Kad ti treba podela — vrste, tipovi, faze, klasifikacije.
- Kad opisuješ postupak koji se ne menja — hemijska reakcija, princip rada mašine, gramatičko pravilo.
- Kad ti treba istorijski pregled oblasti u dva pasusa.
U svim tim slučajevima udžbenik je često bolji izvor od sajta, jer je prošao recenziju i zato što ga tvoj profesor mentor poznaje.
Kada udžbenik nije dovoljan
- Kad ti treba podatak o sadašnjem stanju — brojke, procenti, tržište, statistika. Udžbenik je štampan pre nekoliko godina.
- Kad ti treba propis — zakoni i pravilnici se menjaju, pa se gleda važeći tekst propisa.
- Kad rad treba da poredi mišljenja — udžbenik daje jedno, usaglašeno stanovište; poređenje traži bar dva autora.
- Kad je tema novija od udžbenika — sve što se tiče tehnologije, mreža, aplikacija.
Ako se rad zasniva na poređenju ili na aktuelnim podacima, udžbenik ostaje u prvom poglavlju, a ostatak nose drugi izvori. Gde se ti drugi izvori traže: pouzdani izvori za maturski rad.
Školski udžbenik i stručna knjiga nisu isto
Udžbenik za tvoj razred i stručna knjiga iz iste oblasti razlikuju se po dubini, i to se u radu vidi.
| Školski udžbenik | Stručna knjiga ili priručnik | |
|---|---|---|
| Šta daje | pojam objašnjen za nastavu | pojam sa izvorima i raspravom |
| Ko ga piše | autorski tim za nastavni program | autor iz struke |
| Gde se koristi u radu | uvodni pojmovi | razrada, poređenje |
| Kako izgleda u spisku | uobičajeno, jedan do dva | ozbiljno, koliko god ih ima |
Ako u školskoj ili gradskoj biblioteci nađeš stručnu knjigu iz svoje teme, ona vredi više od tri sajta. Uzmi iz nje dve do tri strane koje ti trebaju, prepiši podatke za literaturu i vrati knjigu — ne mora da se pročita cela.
Enciklopedija: opšta i stručna
Opšta enciklopedija daje odrednicu od pola strane o svemu. Koristi se za jedan podatak — godinu, ime, osnovno određenje pojma. Više od dve odrednice iz opšte enciklopedije u jednom radu je znak da tema nije dovoljno sužena.
Stručna enciklopedija ili leksikon — medicinski, tehnički, pravni, muzički — su nešto sasvim drugo. Odrednice pišu ljudi iz struke, potpisane su i imaju spisak literature na kraju. Takva odrednica je ozbiljan izvor i vredi je tražiti u biblioteci.
I još nešto: spisak literature ispod enciklopedijske odrednice je zlato. To je gotov, proveren spisak onoga što bi trebalo da pročitaš o svojoj temi, koji je neko sastavio umesto tebe.
Zašto enciklopedija nije isto što i Wikipedia
Pitanje se postavlja stalno, a razlika je u dve stvari:
- Odgovornost. Enciklopedijsku odrednicu potpisuje autor ili uređivački odbor izdavača. Iza teksta stoji neko ko se imenom vezuje za njega.
- Nepromenljivost. Štampana enciklopedija iz određene godine je uvek ista. Tekst koji se može promeniti sutra ne može da se proveri.
Zato enciklopedija ide u literaturu, a Wikipedia se koristi za razumevanje i preskakanje ka pravim izvorima. Detaljno o toj granici: Wikipedia za maturski rad.
Koliko ih sme biti u spisku
Nema propisa, ali ima mere koja se u praksi drži: od osam izvora, najviše dva do tri udžbenika i najviše jedna enciklopedijska odrednica.
Ako ti je spisak sastavljen samo od udžbenika, dodaj bar dva izvora druge vrste — stručni tekst, propis, zvaničnu publikaciju institucije. To je najbrža popravka spiska literature i mentori je odmah primete. Koliko izvora uopšte treba da ima rad: koliko izvora za maturski rad.
Kako se navode
Udžbenik se navodi kao svaka knjiga:
Prezime, I. (godina). Naslov udžbenika. Mesto: Izdavač.
U fusnoti, kad preuzimaš određenu misao, obavezno i strana:
Prezime, I. (godina). Naslov. Mesto: Izdavač, str. 42.
Enciklopedijska odrednica se navodi po odrednici, ne po celoj knjizi:
Fotosinteza. U: Naziv enciklopedije (godina), tom 3, str. 215. Mesto: Izdavač.
Ako je odrednica potpisana, ime autora ide na početak. Ako je enciklopedija na internetu, dodaje se link i datum pristupa. Pravilo je isto kroz ceo rad: sve što se navodi mora se nekim putem naći. Kako se to piše dosledno: kako navesti izvore u maturskom radu.
Šta se iz njih sme uzeti
Iz udžbenika i enciklopedije se prepričava, ne prepisuje. Definicija se može navesti doslovno pod navodnicima, ali se pasus o istoriji pojma piše svojim rečima.
Razlog je praktičan: udžbenički tekst je prepoznatljiv. Rečenica prepisana iz udžbenika tvog predmeta je prva koju mentor uoči, jer ju je on verovatno i predavao. Kako se izvor prepričava a da ostane tačan: prepričavanje izvora.
Provera pre predaje
Tri pitanja kroz spisak literature:
- Da li je svaki udžbenik iz spiska stvarno korišćen u tekstu, sa fusnotom?
- Da li se bar dva izvora u spisku razlikuju od udžbenika i enciklopedije?
- Da li je najstariji izvor prestar za temu — i ako jeste, smeta li to?
Treće pitanje ima poentu: udžbenik iz 2009. je sasvim u redu za pojam iz gramatike, a nije u redu za poglavlje o zaštiti podataka. Odgovor zavisi od teme i to je jedina stvar oko koje se mentor može pitati u jednoj rečenici.