Primer strukture maturskog rada, deo po deo

Najlakše se razume kad se vidi. Ovaj tekst prolazi kroz jedan maturski rad od dvadesetak strana, stranu po stranu, i za svaku kaže šta na njoj tačno stoji.

Rad koji pratimo je izmišljen, ali tipičan. Tema: „Uticaj korišćenja telefona na navike učenja učenika srednjih škola”, teorijski rad sa malom anketom, predmet psihologija.

Evo celog rasporeda odjednom:

Brojevi strana su okvirni i zavise od uputstva tvoje škole. Ono što se ne menja je redosled — on je u svim školama praktično isti. Šire o tome zašto je taj redosled takav i koliko koji deo sme da nosi, stoji u tekstu struktura maturskog rada.

Strana 1: naslovna

Na njoj nema teksta koji si ti pisao. Samo podaci, poređani odozgo nadole:

• naziv i mesto škole, na vrhu,
• reč MATURSKI RAD, po sredini,
• naziv predmeta,
• naslov teme, najkrupnije na strani,
• levo dole: ime profesora mentora; desno dole: tvoje ime i razred (ili obrnuto, kako škola traži),
• na dnu: mesto i godina.

Dve stvari koje se najčešće greše: naslov mora biti identičan onom koji je odobren pri prijavi, i naslovna se ne broji među numerisane strane, iako se računa kao prva. Podaci se na njoj raspoređuju tabelom bez vidljivih ivica, da se pri sitnoj izmeni ne pomeri cela strana.

Strana 2: sadržaj

Spisak svih naslova i podnaslova sa brojevima strana, istim rečima kojima stoje u tekstu.

Za naš rad izgleda ovako:

UVOD ................................................. 3
1. TELEFON I PAŽNJA .................................. 4
   1.1. Šta se dešava pri prekidu ..................... 4
   1.2. Multitasking i učenje ......................... 6
2. ŠTA POKAZUJU ISTRAŽIVANJA ......................... 8
   2.1. Strana istraživanja ........................... 8
   2.2. Podaci za Srbiju ............................. 11
3. ANKETA MEĐU UČENICIMA ............................ 14
   3.1. Kako je anketa sprovedena .................... 14
   3.2. Rezultati ................................... 15
ZAKLJUČAK .......................................... 18
LITERATURA ......................................... 19
PRILOZI ............................................ 20

Dva nivoa su dovoljna. Sadržaj se pravi automatski, preko stilova naslova — ručno kucan sadržaj se raspadne čim dodaš jedan pasus, a to se otkrije tek kad komisija otvori stranu koja ne odgovara onome što u sadržaju piše.

Strana 3: uvod

Jedna strana, najviše strana i po. Uvod odgovara na četiri pitanja, svakim po jedan kratak pasus:

1. O čemu je rad i zašto je tema važna — jedan konkretan podatak, ne opšte mesto.
2. Šta je cilj rada — šta rad pokazuje. Za naš primer: „cilj rada je da se ispita da li učenici prepoznaju vezu između korišćenja telefona i vremena potrebnog za učenje”.
3. Šta rad obuhvata, a šta ne — granica teme. „Rad se bavi učenicima srednjih škola i ne obuhvata mlađi uzrast.”
4. Kako je rad urađen — literatura, anketa na uzorku od toliko učenika.

Uvod se piše poslednji, kad znaš šta u radu zaista piše. Kako se sastavlja i šta u njemu nema šta da traži, stoji u tekstu uvod za maturski rad.

Strane 4–7: prvo poglavlje

Teorijski deo — pojmovi bez kojih se ostatak ne razume.

U našem radu tu stoje dve stvari: šta se dešava sa pažnjom pri prekidu i zašto istovremeno obavljanje više zadataka ne radi kako ljudi misle. Svaka tvrdnja preuzeta iz literature ima oznaku izvora.

Kako izgleda jedan pasus u ovom delu:

tvoja uvodna rečenica → parafraza iz izvora sa oznakom i stranom → tvoje objašnjenje ili primer → rečenica koja vodi u sledeći pasus

Ono što se ovde najčešće greši jeste da poglavlje naraste na osam strana prepričane literature. Teorijski deo je osnova za ono što sledi, ne glavni deo rada.

Strane 8–13: drugo poglavlje

Najduži deo. Ovde se izvori ne prepričavaju nego porede.

Za naš rad: šta pokazuju strana istraživanja, šta pokazuju podaci kod nas, i gde se ta dva razilaze. Rečenica tipa „dok jedno istraživanje nalazi… drugo pokazuje suprotno, što se može objasniti time što…” vredi više od tri strane urednog prepričavanja.

Tu žive i prve tabele ili grafikoni, ako ih ima. Koliko ih je uobičajeno i koji od njih zaista nose informaciju, stoji u tekstu koliko slika i tabela treba maturski rad. Potpoglavlja se dele po jednom principu kroz celo poglavlje — po vrsti, po vremenu ili po izvoru podataka, ali ne po sva tri odjednom.

Strane 14–17: treće poglavlje

Tvoj deo — ono što niko drugi nije mogao da napiše.

Sadrži četiri stvari, ovim redom: kako je anketa sprovedena (ko, koliko njih, kada, kako), šta je pitano, rezultati u grafikonima ili tabelama sa kratkim komentarom uz svaki, i šta iz toga sledi.

Ovde je važno ne preterati sa zaključivanjem. Anketa od pedeset učenika jedne škole pokazuje nešto o toj školi, ne o zemlji. Zato se rezultati opisuju rečenicama tipa „među anketiranim učenicima”, a ne „učenici u Srbiji”.

Strana 18: zaključak

Jedna strana. Ne prepričava poglavlja redom, nego odgovara na cilj postavljen u uvodu.

Struktura koja radi: šta je rad pokazao (dve do tri rečenice), šta iz toga sledi praktično, i jedna rečenica o tome šta bi bio sledeći korak da je bilo više vremena. Bez novih podataka i bez izvora — sve što je u zaključku već je rečeno ranije. Detaljno u tekstu zaključak maturskog rada.

Strana 19: literatura

Svi izvori koje si stvarno koristio, po abecedi prema prezimenu prvog autora, svi po istom obrascu. Za rad ove veličine to je obično između pet i deset jedinica.

Pravilo koje se proverava prvo: svaki izvor iz spiska mora se bar jednom pojaviti u tekstu. Kako se spisak sklapa, stoji u tekstu kako se pravi spisak literature.

Strane 20–21: prilozi

Ono što bi u tekstu smetalo: ceo upitnik ankete, tabela sa svim odgovorima, duži dokument.

Svaki prilog ima broj i naziv, i na svaki se bar jednom upućuje iz teksta. Prilog koji se u tekstu nigde ne pominje nema razloga da bude u radu.

Šta se numeriše, a šta ne

Ovo se u primeru ne vidi, a redovno se greši.

• Naslovna strana se ne numeriše, iako se broji kao strana jedan. Broj se prvi put pojavljuje na sadržaju ili na uvodu, zavisno od uputstva.
• Poglavlja se numerišu brojevima (1, 2, 3), potpoglavlja dvojnom oznakom (2.1, 2.2). Uvod, zaključak, literatura i prilozi ne dobijaju broj — oni stoje kao naslovi bez numeracije.
• Prilozi se numerišu odvojeno: Prilog 1, Prilog 2.
• Slike i tabele imaju svoju numeraciju, svaka svoju: Slika 1, Slika 2, Tabela 1.

Sve ovo se podešava jednom, u stilovima dokumenta, i onda radi samo — uključujući i to da se broj strane ne pojavi na naslovnoj.

Kako se ovaj raspored prilagođava tvom radu

Tri stvari se menjaju u zavisnosti od teme:

• Praktični rad iz struke ima poglavlje o postupku i rezultatu umesto ankete, a teorijski deo mu je kraći.
• Rad bez istraživanja ima tri teorijska poglavlja i nema treći deo — tada je poređenje izvora ono što nosi rad.
• Duži radovi dobijaju treći nivo podnaslova, ali retko; ako ti se struktura grana u četiri nivoa, poglavlje je preširoko.

Ono što se ne menja: uvod ide na početak, zaključak na kraj, literatura posle zaključka, prilozi na kraj. I jedan test koji vredi uraditi kad je rad gotov — pročitaj samo sadržaj, naglas. Ako se iz naslova poglavlja vidi priča od početka do kraja, struktura je dobra. Ako zvuči kao spisak pojmova, nešto u podeli ne stoji.

Pre predaje prođi i kroz pravopisne sitnice koje se u radu najviše primete — spisak je u tekstu jezik i pravopis u maturskom radu.