Šta ne ide u maturski rad

Skoro sve što u maturskom radu smeta pojavilo se iz istog razloga: rad je bio prekratak, a rok blizu. Nije reč o nemaru — reč je o tome da je u tom trenutku svaki dodatak izgledao bolje od prazne strane.

Problem je što komisija tačno te delove prepozna prvo. Poglavlje o istoriji pojma na pet strana, nabrajanje bez zaključka, prepisan blok koji je odjednom drugačijeg fonta — sve to se vidi pri listanju, pre nego što je pročitana ijedna rečenica.

Ovaj tekst je spisak onoga što se izbacuje, sa razlogom uz svaku stavku. Ako ti posle izbacivanja rad ispadne prekratak, to se rešava drugim putem: rad mi je prekratak, kako do traženog obima.

Uvod koji kreće od postanka sveta

Najčešća pojava u maturskim radovima uopšte. Tema je uticaj društvenih mreža, a rad počinje od izuma pisma.

Pravilo je jednostavno: u uvod ide ono bez čega se tvoj rad ne može razumeti, i ništa više. Istorijski pregled ima smisla samo ako je promena kroz vreme deo tvoje teme. Ako nije, ceo taj deo je zagrevanje koje čitalac preskače.

Isto važi i za razradu. Poglavlje „Istorijat” koje zauzima trećinu rada gotovo uvek znači da o samoj temi nije bilo dovoljno materijala — i to komisija zna. Prvo pitanje koje odatle dolazi glasi: „Kako se ovaj deo odnosi na cilj vašeg rada?”

Test za svaki takav odeljak: izbaci ga i pročitaj rad bez njega. Ako se ništa nije pokvarilo, nije ni trebalo da bude tu.

Prepisani blokovi

Ovo je jedina stavka na spisku koja nije pitanje ukusa nego ozbiljan problem.

Prepoznaje se lako, i to sa nekoliko mesta odjednom: menja se font ili razmak, menja se rečenica — odjednom postane duža i uglađenija od okolnog teksta — a ponekad ostanu i tragovi kopiranja, plavi podvučeni linkovi, brojevi fusnota iz tuđeg teksta, slova iz drugog pisma.

Šta se sa tim radi zavisi od toga koliko je uzeto. Rečenica ili dve se navedu kao citat sa izvorom. Duži deo se prepriča svojim rečima i uz njega se navede odakle je. Ceo pasus koji ne umeš da prepričaš znači da ga nisi razumeo, i on iz rada izlazi.

Detaljno o tome gde je granica između parafraze i prepisivanja i kako se to izbegava dok pišeš: prepisivanje i plagijat u maturskom radu.

Poseban slučaj, koji se često previdi: prepisan tekst koji jeste naveden, ali čini pola rada. To nije plagijat, ali nije ni tvoj rad — a komisija to vidi kao isto.

Lični ton i mišljenje bez osnova

Maturski rad se piše neutralno. To ne znači ukočeno, nego bez obraćanja čitaocu i bez ubacivanja sebe tamo gde se ne traži.

Iz rada izlazi:

• Obraćanje čitaocu. „Kao što možete videti”, „zamislite situaciju u kojoj”.
• Retorička pitanja u nizu. Jedno u uvodu prolazi; pet kroz rad zvuči kao esej sa časa.
• Uzvičnici. Nigde, osim unutar doslovnog navoda.
• Mišljenje bez osnova. „Smatram da je ovo veoma važno” nije tvrdnja nego utisak. Ako misliš da je nešto važno, napiši zašto i na osnovu čega.
• Preterivanja. „Ogroman”, „katastrofalan”, „neverovatan” — bez podatka uz njih, to su prazne reči.
• Prepričavanje sopstvenog procesa. „Dugo sam tražio literaturu i bilo je teško” ne ide u rad. Ide u razgovor sa mentorom.

Tvoje mišljenje ima svoje mesto — u tumačenju rezultata i u zaključku, i tamo se piše obrazloženo, sa podatkom ili izvorom iza sebe. Svuda drugde rad govori o temi, a ne o tebi.

Punjenje koje se prepozna odmah

Ovde spada sve što zauzima strane, a ne dodaje ništa. Šest najčešćih:

1. Nabrajanje bez zaključka. Spisak od dvadeset stavki preuzet iz jednog izvora, pa se ide dalje. Ako spisak nema rečenicu koja kaže šta se iz njega vidi, on ne radi ništa.

2. Definicije redom. Tri definicije istog pojma od tri autora, bez poređenja. Poređenje bi bilo sadržaj; nabrajanje je popuna.

3. Ponavljanje iste misli u tri poglavlja. Dešava se kad se poglavlja pišu u razmaku od nedelju dana. Hvata se čitanjem rada u jednom komadu, pred kraj.

4. Duga tabela bez tumačenja. Tabela na dve strane iz koje se ne vidi šta je važno. Ili je skrati na ono što koristiš, ili je premesti u priloge.

5. Slike koje ništa ne pokazuju. Fotografije sa interneta ubačene da strana ne bude gola, bez naziva, broja i izvora. Slika koja se u tekstu ne pominje nema razlog da bude tu.

6. Opšte rečenice koje važe za bilo koju temu. „Ova tema je danas veoma aktuelna i o njoj se mnogo govori.” Zameni temu u toj rečenici bilo kojom drugom i ona i dalje stoji — po tome se prepoznaje da ne znači ništa. Ako takvih rečenica ima kroz ceo rad, to više nije punjenje nego problem sa tekstom u celini: rad koji je previše opšti.

Ukrasi koji ne pripadaju radu

Ovo je grupa koja se pojavi iz najbolje namere i zato se najteže izbacuje.

• Posvete i zahvalnice roditeljima, drugovima ili mentoru. Zahvalnica mentoru se, ako se već piše, piše u jednoj rečenici i na za to predviđenom mestu — ako ga škola uopšte ima.
• Motivacioni citati poznatih ličnosti na početku poglavlja. Citat ide u rad samo ako se u radu i koristi.
• Ukrasni ramovi, boje i fontovi. Rad je jedan font, dve veličine, crna slova. Naslovna strana nije mesto za grafiku.
• Emotikoni i skraćenice iz poruka. Dešava se kad se deo rada pisao na telefonu, i ostane neprimećeno.
• Sadržaj kucan ručno. Ne izgleda kao ukras, ali spada tu — automatski sadržaj se pravi u dva klika i jedini daje tačne brojeve strana.

Da li tvoja škola ima predviđeno mesto za zahvalnicu i da li je uopšte želi, pitaj mentora. To se razlikuje od škole do škole i nije nešto što se pretpostavlja.

Ono što nije višak nego pogrešno mesto

Deo materijala ne treba izbaciti — treba ga premestiti. To je najbolja vest u celom tekstu, jer se rad tako ne skraćuje nego sređuje.

U priloge, na kraj rada, idu: prazan obrazac ankete, duže tabele sa sirovim podacima, tehnički crteži, duži izvodi iz dokumenata, fotografije koje prate rad ali nisu deo argumenta. Svaki od njih dobija broj i naziv, a iz teksta se na njega upućuje rečenicom.

U fusnotu ide: objašnjenje termina koje bi prekinulo rečenicu, napomena o izvoru, sporedni podatak.

U rečnik pojmova idu stručni termini koje bi inače objašnjavao na pet mesta: rečnik pojmova u maturskom radu.

A u odbranu ide sve ono zanimljivo što u rad nije stalo. Materijal koji si našao, a nije se uklopio, najbolji je odgovor na pitanje „šta ste još saznali radeći rad”.

Provera od petnaest minuta

Prođi kroz gotov rad i na svakoj strani postavi sebi jedno pitanje: zašto je ovaj pasus tu?

Ako odgovor glasi „zato što objašnjava X, koje mi treba za Y” — pasus ostaje. Ako glasi „zato što je bilo u izvoru” ili „zato što je rad bio kratak” — pasus izlazi ili se seli.

Rad posle te provere skoro uvek bude kraći i uvek bolji. Kako izgleda ono što ostane: kako izgleda dobar maturski rad.

Ako ti se ruka trese dok brišeš, ne briši — premesti u poseban fajl. Ništa od toga nije izgubljeno: deo će ti zatrebati za odbranu, deo za odgovor na pitanje o tome šta u rad nije ušlo i zašto. Rad ostaje čist, a materijal ti i dalje stoji sa strane.