Dizajn prezentacije za maturski: font, boje, slike
Koji font i koja veličina slova se vide sa zadnje klupe, kako se biraju boje, koliko slika ide na slajd i kako se prezentacija proverava pre odbrane.
Ceo dizajn prezentacije za maturski rad svodi se na jedno merilo: da li se slajd čita sa zadnje klupe. Ne da li je lep, ne da li je moderan — da li se čita sa pet metara, na projektoru koji bledi i u učionici u kojoj se ne gase svetla.
Iz tog merila ispadaju četiri pravila koja pokrivaju devedeset posto posla:
- Jedan font, bez ukrasa, kroz celu prezentaciju.
- Naslov 30–36 pt, tekst 20–24 pt. Ništa ispod 18 pt.
- Tamno slovo na svetloj podlozi, ili obrnuto, sa jasnom razlikom.
- Jedna slika ili jedan grafikon po slajdu, dovoljno velik da se vidi.
Ako ti prezentacija ispunjava ova četiri, izgleda urednije od većine. Dizajn se na odbrani ne ocenjuje direktno — ali nečitljiv slajd te košta jer komisija gubi nit, a prenatrpan slajd te košta jer počneš da ga čitaš.
Test zadnje klupe
Pre bilo kog pravila, evo provere koja zamenjuje sve ostale.
Otvori prezentaciju na laptopu, odmakni se tri koraka i probaj da pročitaš svaki slajd. Ako moraš da se nagneš ili da zažmiriš — slovo je premalo, kontrast je slab ili je teksta previše. Na projektoru će biti gore nego na ekranu, nikad bolje.
Druga verzija iste provere: smanji prikaz slajda na pola veličine u samom programu. Sve što tada ne umeš da pročitaš, na odbrani niko neće pročitati.
Font
Jedan font, kroz celu prezentaciju. Arial, Calibri, Verdana, Roboto, Open Sans. Sve su bezserifne, jasne i postoje na svakom računaru.
Šta se izbegava:
- Ukrasni i rukopisni fontovi. Ne čitaju se izdaleka i prezentaciji oduzimaju ozbiljnost.
- Times New Roman na slajdovima. Odličan je u radu, na projektoru je sitan i zbijen.
- Comic Sans. Postoji razlog zašto se pominje u svakom spisku ovakve vrste.
- Font koji si skinuo sa interneta. Ako škola nema taj font, biće zamenjen drugim i raspored teksta će se pomeriti.
Poslednja stavka je stvarni problem, ne teorijski. Jedina sigurna zaštita je da prezentaciju sačuvaš i kao PDF, jer PDF nosi fontove sa sobom.
Podebljano se koristi za naslove i za reč koju hoćeš da istakneš. Kurziv i podvučeno na slajdovima ne rade — sa udaljenosti se ne primete.
Veličina slova
| Element | Veličina |
|---|---|
| Naslov slajda | 30–36 pt |
| Tekst, crtice | 20–24 pt |
| Potpis slike, izvor | 12–14 pt |
| Naslov teme na prvom slajdu | 32–40 pt |
Ako ti tekst ne staje u 20 pt, problem nije veličina slova nego količina teksta. Smanjivanje na 14 pt da bi sve stalo je najčešća greška i prepoznaje se izdaleka: slajd izgleda kao stranica iz sveske.
Rešenje je izbacivanje, a ne skupljanje. Kako se bira šta ostaje: kako skratiti ceo rad na prezentaciju.
Boje
Dve boje i jedna za isticanje. To je ceo raspon.
Tri kombinacije koje uvek rade:
- Bela podloga, tamnosivo ili crno slovo, jedna tamna boja za naslove. Najsigurnije, dobro se štampa, radi na svakom projektoru.
- Tamnoplava podloga, belo slovo. Izgleda ozbiljno, ali traži projektor koji ne bledi — proveri u učionici pre odbrane.
- Svetlosiva podloga, crno slovo, jedna izrazita boja za brojeve i naglaske. Mekše od bele, jednako čitljivo.
Šta ne radi:
- Žuto, svetlozeleno i narandžasto slovo na beloj podlozi. Nestaju.
- Gradijent u pozadini, naročito onaj koji je na sredini svetao a na ivicama taman, pa tekst bude čitljiv na pola slajda.
- Slika u pozadini sa tekstom preko nje. Ako baš moraš, stavi poluprovidno tamno polje ispod teksta.
- Različita boja pozadine na različitim slajdovima. Deluje kao da je prezentacija sklopljena od tri različite.
Ako u radu ili u temi postoji neka prirodna boja — zelena za ekologiju, crvena za medicinu — sme da se iskoristi kao boja naslova. Ali kao jedna boja, ne kao paleta.
Raspored
Tri stvari koje razlikuju urednu prezentaciju od nasumične:
Naslov na istoj visini na svim slajdovima. Kad se slajdovi menjaju, naslov ne sme da poskakuje. Najlakše se postiže tako što napraviš jedan slajd kako treba, pa ga kopiraš i menjaš sadržaj.
Margina sa svih strana. Tekst ne ide do ivice slajda. Projektori ponekad odseku rub, a i tesno složen slajd deluje prenatrpano.
Poravnanje ulevo. Centrirani tekst u više redova se teže čita. Centrira se samo naslov teme na prvom slajdu.
Slike
Slika na slajdu ima posao. Ako ga nema, nije joj mesto tamo.
- Jedna slika po slajdu, velika. Četiri male fotografije na jednom slajdu su četiri slike koje niko ne vidi.
- Ne razvlači sliku. Ako menjaš veličinu, drži proporcije — razvučena fotografija se odmah primeti.
- Ne koristi sliku male rezolucije. Ono što je mutno na laptopu biće mutno i na zidu.
- Fotografije koje si sam napravio su najjače. Ako imaš praktični deo — u laboratoriji, radionici, kuhinji, na terenu — te fotografije nosi prezentaciju.
- Izvor ide sitno u dnu, ako je slika preuzeta. Isto pravilo koje važi za slike u samom radu: slike i tabele u maturskom.
Slika preuzeta bez navođenja izvora je isti problem kao i tekst preuzet bez navođenja, o čemu piše u tekstu prepisivanje i plagijat.
Animacije i prelazi
Kratko: jedna animacija, ista svuda, ili nijedna.
Slova koja uleću uz zvuk, slajdovi koji se okreću u kocku i tekst koji se pojavljuje slovo po slovo — sve to oduzima ozbiljnost radu na kom si radio mesecima. Komisija to gleda kao trud uložen u pogrešno mesto.
Jedna animacija ima smisla: pojavljivanje crtica jedne po jedne, ako hoćeš da komisija ne čita unapred dok ti govoriš. Ako je koristiš, koristi je na svim slajdovima isto, i proveri da radi na računaru na kom prezentuješ. Koje animacije i prelazi tačno pomažu, kako se podešavaju i šta se od njih izgubi na školskom računaru: animacije i prelazi — koliko je previše.
Jedan gotov izbor, ako nemaš vremena
Za one koji ne žele da biraju:
- Podloga bela, slovo tamnosivo (#333), naslovi tamnoplavi.
- Font Calibri ili Arial, naslov 32 pt bold, tekst 22 pt.
- Poravnanje ulevo, naslov na istoj visini, margina sa svih strana.
- Bez animacija, bez šablona, bez pozadinskih slika.
- Po jedna slika ili grafikon na slajdovima gde ima šta da se pokaže.
Ovo izgleda jednostavno i upravo zato radi. Prezentacija sa deset urednih slajdova koje umeš da objasniš ostavlja bolji utisak od dvadeset efektnih koje čitaš sa ekrana. Šta se stvarno ocenjuje na odbrani, piše u tekstu odbrana maturskog rada.
Provera pred odbranu
Redom, i ne preskače se:
- Sačuvaj kao PDF pored originalnog fajla. PDF izgleda isto svuda.
- Ponesi na USB-u i pošalji sebi na mejl. Dva mesta, jer jedno uvek zakaže.
- Proveri odnos stranica — 16:9 za novije projektore, 4:3 za starije. Pogrešan odnos znači crne trake ili odsečen sadržaj.
- Otvori prezentaciju u učionici pre odbrane, ako je ikako moguće. Boje na projektoru nisu iste kao na ekranu.
- Prođi test zadnje klupe još jednom, na projektoru.
Ako se boje na projektoru pokažu bleđe nego na laptopu — a najčešće se pokažu — najbrža ispravka je prelazak na belu podlogu sa crnim slovom. To radi i na najlošijem projektoru.
Kad je izgled sređen, ostaje sadržaj: šta tačno piše na svakom od slajdova, stoji u tekstu šta ide na svaki slajd, a kako se brojevi prikazuju — u tekstu grafikoni i tabele u prezentaciji.