Šta se dešava ako maturski rad ne prođe
Šta znači kad maturski rad bude vraćen na doradu ili ne prođe odbranu: koje su uobičajene varijante, kako izgleda naknadni rok i kako se pravi realan plan.
Kratak odgovor
U najvećem broju slučajeva rad nije „pao" nego je vraćen na doradu, sa konkretnim primedbama i novim rokom. Ako se ni odbrana ne položi, škole obično predviđaju naknadni termin u kom se rad brani ponovo. Koliko rokova postoji i do kada traju propisuje pravilnik škole — to pitaj profesora mentora odmah, istog dana.
Prva stvar koju treba razdvojiti: „rad nije prošao” skoro nikad ne znači da je gotovo. U ogromnoj većini slučajeva znači jedno od dva — rad je vraćen na doradu pre predaje, ili odbrana nije položena pa se ponavlja u naknadnom terminu.
Obe situacije imaju rešenje i obe imaju rok. Ono što ih pokvari nije težina posla nego izgubljeno vreme — dani koji prođu dok ne pitaš šta tačno treba popraviti.
Zato je prvi korak uvek isti: saznaj konkretno šta nije u redu i do kada se popravlja. To se pita profesora mentora, istog dana ili sutradan, a ne posle nedelju dana kad prođe prvi šok.
Kako naknadni rokovi izgledaju i koliko ih ima, razlikuje se od škole do škole i piše u pravilniku škole. Ovde je opisano ono što je uobičajeno, da bi znao šta da pitaš.
Četiri situacije koje se zovu istim imenom
1. Mentor vraća rad na doradu pre predaje
Najčešća i najbezazlenija. Mentor pročita rad, nađe delove koji ne valjaju i traži izmene pre nego što rad bude zvanično predat.
Ovo nije negativna ocena. Ovo je normalan deo izrade i dešava se većini radova, bar u nekom obimu. Kako se takve primedbe obrađuju bez ponovnog pisanja celog poglavlja: izmene po komentarima mentora.
2. Rad je predat, ali se traži ispravka pre odbrane
Malo ozbiljnije, jer je rok predaje već prošao. Obično se traži konkretna ispravka — dodati izvore, prepraviti zaključak, izbaciti poglavlje koje nije u temi — i daje se kratak rok, često nekoliko dana.
Ovde je najvažnije da ne prepravljaš ništa osim onoga što je traženo. Rad koji se vrati sa pet novih promena koje niko nije tražio dobija još jedan krug primedbi.
3. Odbrana nije prošla
Ređe, i skoro uvek iz jednog od tri razloga: đak nije umeo da objasni sopstveni rad, izlaganje se nije poklapalo sa radom, ili se ispostavilo da delovi rada nisu njegovi.
U tom slučaju škole obično zakazuju naknadni termin. Šta se tačno dešava i koliko puta se termin može ponoviti, propisuje pravilnik.
4. Rad nije ni predat do roka
Drugačija situacija od prethodne tri, jer se rešava drugačije — o tome posebno: kasnim sa maturskim radom.
Prvo pitanje koje postavljaš
Kad dobiješ informaciju da rad ne prolazi, traži spisak primedbi, u pisanom obliku ako je moguće.
Rečenica „rad nije dobar” nije nešto sa čim možeš da radiš. Rečenice tipa „treće poglavlje nije u temi”, „nema nijednog izvora u drugom poglavlju”, „zaključak ne odgovara na cilj iz uvoda” jesu — svaka od njih je jedan konkretan zadatak.
Pitanja koja se postavljaju, tim redom:
- Šta tačno treba popraviti? Traži da se nabroji, po poglavljima.
- Do kada? Datum, ne „uskoro”.
- Da li se menja tema? Skoro nikad se ne menja, ali to treba čuti jasno — jer ako se menja, raspored posla je sasvim drugi.
- Da li se rad predaje ponovo ceo, ili samo izmenjeni delovi?
- Da li se odbrana pomera?
Sa pet odgovora imaš plan. Bez njih imaš nedelju dana nagađanja.
Šta su najčešće primedbe i koliko traje da se poprave
Ovo je realna procena za đaka koji radi po dva do tri sata dnevno, uz školu.
| Primedba | Šta se zapravo traži | Koliko traje |
|---|---|---|
| Poglavlje nije u temi | izbaciti ga ili preusmeriti na naslov | pola dana do dan |
| Nema izvora u tekstu | dodati fusnote uz preuzete podatke | jedan dan |
| Rad je prepričavanje, nema tvog zaključka | dopisati poređenja i zaključak | dva do tri dana |
| Zaključak ne odgovara na uvod | prepisati zaključak, ponekad i cilj u uvodu | pola dana |
| Rad je prekratak | proširiti postojeća poglavlja, ne dodavati nova | dva do tri dana |
| Formatiranje i sadržaj | jedan prolaz kroz dokument | dva sata |
| Delovi teksta nisu tvoji | prepisati ih svojim rečima, uz izvor | zavisi od obima |
Iz tabele se vidi da je većina primedbi posao od jednog do tri dana. To je ono što se najčešće ne veruje kad se primedbe prvi put pročitaju.
Dve stavke traže dodatno objašnjenje. Za „rad je prekratak” važi pravilo da se obim ne dobija dodavanjem novih poglavlja nego produbljivanjem postojećih: prekratak maturski rad. Za poslednju stavku postoji poseban postupak — tekst se ne „preuređuje” nego se izvor prepričava od nule, uz oznaku odakle je: kako se prepričava izvor.
Kako izgleda realan raspored za doradu
Uzmimo najčešći slučaj: rok je sedam dana, primedbi ima tri.
Dan 1. Pročitaj rad ceo, sa primedbama pored sebe. Uz svaku primedbu upiši u dokument tačno mesto na koje se odnosi. Ne prepravljaj ništa — samo označi.
Dan 2–3. Najteža primedba prva, dok si odmoran. Ako je to „nema tvog zaključka”, to znači nove rečenice u razradi, ne samo na kraju.
Dan 4–5. Preostale dve primedbe.
Dan 6. Prolaz kroz ceo rad zbog doslednosti — da se novi delovi ne razlikuju po tonu i formatu od starih. Ovo se redovno preskače i redovno se primeti.
Dan 7. Provera pred slanje: sadržaj osvežen, brojevi strana tačni, izvori dopunjeni u spisku literature, fajl sačuvan kao PDF ako se tako predaje.
Pravilo koje vredi više od rasporeda: prvo se rade primedbe, pa tek onda sve ostalo što ti se ne sviđa u radu. Ako ti ostane vremena, popravi i ostalo. Ako ne ostane, primedbe su svakako urađene.
Ako se ponavlja odbrana
Kad rad prođe, a odbrana ne, problem skoro nikad nije u tekstu — nego u tome što tekst nije bio u glavi.
Priprema za ponovljenu odbranu izgleda drugačije od prve:
- Pročitaj rad naglas, ceo. Ne u sebi. Svako mesto na kom zapneš je mesto koje ne razumeš.
- Zaokruži svaki pojam koji ne umeš da objasniš bez gledanja u tekst. Nauči ga ili ga izbaci iz izlaganja.
- Napiši izlaganje u pet rečenica, pa ga proširi. Ne obrnuto.
- Vežbaj naglas sa merenjem vremena, bar tri puta.
- Prođi pitanja koja si dobio prvi put. Ona se skoro uvek ponove, u istom ili sličnom obliku: pitanja komisije.
Ako je razlog bio trema, a ne neznanje, to je zaseban problem sa svojim rešenjima: trema pred odbranu.
Šta ne raditi
- Ne čekaj da se javi mentor. Rok teče od trenutka kad si obavešten, ne od trenutka kad si spreman.
- Ne prepravljaj ceo rad. Traženo je troje; peto i šesto se ne traži i samo otvara nove primedbe.
- Ne menjaj temu na svoju ruku. To je odluka koja se donosi samo u dogovoru sa mentorom.
- Ne pretpostavljaj rokove. Datum se pita i zapisuje, jer se od njega računa sve ostalo.
Vraćen rad je najčešće nedelja dana posla, a ne propuštena godina. Ono što odlučuje ishod je koliko brzo pređeš sa pitanja „zašto meni” na pitanje „šta tačno treba popraviti do kada” — i taj prelaz se može napraviti isti dan.